Veliki skok u tamu

Kada je Sadam Husein 1990. silom anektirao iračku „19. provinciju” – deo nekadašnje otomanske pokrajine Basre, koja se pod britanskom upravom razvila u državu Kuvajt – svet je rekao da je taj gest nečastan i bezobrazan. Zapadne zemlje bučno su insistirale na tome da suvereni integritet teritorije i granica emirata garantuje Povelja UN.

Uz podsticaj Margaret Tačer, tadašnji američki predsednik Džordž Buš stariji povukao je svoju čuvenu „crtu u pesku” i tako započeo prvi rat u Persijskom zalivu. Njegove posledice i danas se plaćaju u Iraku.

Posle manje od 18 godina ti isti samoproklamovani čuvari međunarodnog poretka nalaze se na ivici da naglavačke postave sopstveni argument time što jemče za nasilno otcepljenje Kosova i Metohije od Srbije.

Ukoliko se nešto nepredviđeno ne desi tokom naredna 72 sata, Sjedinjene Američke Države, Britanija i većina zemalja članica EU iskoristiće svoju moć i uticaj da podrže komadanje još jedne male suverene države.

Ovo označava trenutak velike opasnosti za Evropu jer države EU nisu pasivni posmatrači. Sa povlačenjem snaga UN, Kosovo će praktično postati protektorat EU i biće pod njenim skupim nadzorom verovatno na neodređeno vreme.

Kosovo predstavlja „veliki skok Evrope u tamu”. Ono je krajnji izraz intervencionizma Blerove škole.

Pozivajući se i podsećajući na reči Tomasa Hobsa, oštroumnog poznavaoca haosa, skeptici nagoveštavaju da će se pokazati da će postojanje nezavisnog Kosova – zemlje sa malo ljudi i još manje prirodnih resursa, sa nepremostivim etničkim podelama i malo vidljivih načina pomoći – biti „usamljeno, siromašno, opasno, beslovesno i kratko“.

Sajmon Tizdal na sajtu „Gardijana”