Какве ће сигнале ЕУ послати Меркелова

Да ли би евентуални договор с Приштином у наставку дијалога 23. јуна, евентуална одлука премијера Вучића да иде на комеморацију у Поточаре 11. јула, али и учинак српске дипломатске офанзиве, били довољни да немачка канцеларка Ангела Меркел 8. јула из Београда пошаље сигнал Бриселу да на јесен треба отворити прва поглавља са Србијом?

На то питање засад нема сасвим одлучног одговора. Указује се да за отварање поглавља поред политичких услова постоје и они техничке природе.

Сетимо се да је немачка канцеларка у лето 2011. тадашњем председнику Борису Тадићу оставила листу захтева и директно рекла да тражи укидање паралелних институција на северу Косова.

Србија је у последње време водила изузетно живу дипломатску акцију, не би ли убедила ЕУ да је испунила своје обавезе, те да је крајње време за отварање поглавља. Премијер је путовао, поред Брисела, и у Вашингтон, Берлин, Тирану, Сарајево, председник Томислав Николић учествовао је на самиту лидера региона „Брдо–Бриони” у Будви, спрема се у Сарајево, а овде су угошћени и бројни европски представници како би им се предочило шта је све урађено.

Пре неколико дана известилац Европског парламента за Србију и близак сарадник Меркелове Дејвид Мекалистер изјавио је у Београду да ће 23. јун бити важан за нормализацију односа, али и за отварање преговарачких поглавља ове године.

Тада се на столу, како сазнајемо, очекују четири кључне теме. Прва – телекомуникације, односно захтев Косова за доделу позивног телефонског броја, без обзира на то што приштинске власти не дозвољавају „Телекому” да ради на северу Косова. Предлог је да Косово добије позивни број, с тим да Срби телефонске бројеве на територији Србије могу да позивају без окретања договореног позивног броја. Друга тема је енергетика, унутар које се од Београда очекује да Приштини препусти управљање језером Газиводе. Трећа, и за Београд најважнија тема, јесте формирање Заједнице српских општина, при чему Београд не пристаје да та заједница личи на невладину организацију, а западу је битно да не личи на Републику Српску. Четврта тема је уклањање Парка мира с моста на Ибру, с тим да постоји идеја да преко моста на Ибру иду аутомобили, али да то ипак буде пешачка зона.

На питање да ли би евентуални попустљиви кораци (поменути на почетку текста) одобровољили Меркелову када је реч о даљој српској ЕУ интеграцији, Александар Сенић, председник скупштинског Одбора за европске интеграције, одговара да не можемо очекивати отварање поглавља све док не завршимо акционе планове за поглавља 23 и 24, о правосуђу и владавини права „И без обзира на договоре 23. јуна и на одлазак у Поточаре и на снажну дипломатску офанзиву, ако ми не испунимо оно што су технички услови – израда квалитетних планова за поглавља 23 и 24, не можемо очекивати отварање преговора по поглављима. Не само на јесен, већ све док не завршимо тај посао, односно док Европска комисија не одобри нацрте акционих планова и они не буду усвојени у парламенту и влади”, наглашава Сенић.

На наше подсећање да је земља предала треће нацрте с надом да ЕК неће више имати примедбе, Сенић каже: „Александар Вучић је комесару Јоханесу Хану предао треће нацрте акционих планова. Већ сутрадан су те верзије акционих планова биле бајате, јер су већ сутрадан унапређиване, тако да смо још далеко од њихове коначне верзије, а то је предуслов свих предуслова.”

И Невен Цветићанин, из Института друштвених наука, такође указује на значај владавине права. „За отварање првих поглавља нису важни само политички услови, као што је поглавље 35, које се тиче Косова и дијалога с Приштином. Једнако су битне унутрашње реформе у промовисању владавине права, независности регулаторних тела. Стога мислим да је јесен можда ипак исувише рани термин да бисмо говорили о отварању поглавља, али можемо говорити о термину до краја године, што је исправније”, каже он.

Цветићанин сматра да се, без сумње, у наредних месец дана може очекивати интензивирање дипломатских активности у региону. Ту пре свега мисли на немачко-британско-америчку иницијативу која се тиче односа међу државама на овом простору, а има неколико појавних облика. Један од њих је евентуално покретање резолуције о Сребреници у СБ УН од стране Велике Британије, други је у вези с преговорима у Бриселу под немачким патронатом, а трећи безбедносна иницијатива, о чему је, како каже, било речи приликом Вучићеве посете САД.

На Србији је, према његовом мишљењу, да се разумно постави према тим иницијативама. Она нема разлога да вуче нагле и радикалне потезе и да у овом моменту радикализује сопствену позицију, јер треба да имамо на уму да не престају контакти између ЕУ и САД, с једне, и Русије, с друге стране. „Оптимално би било да настави да пажљиво балансира своју политику, задржавајући своје стратешке циљеве – чланство у ЕУ, али и коректне односе с осталим светским силама”, сматра Цветићанин, који указује и да, поред сугестија које се Србији упућују кад је реч о њеној политици према региону, постоје и знакови спремности да јој се чине и неки уступци, као што је хапшење Насера Орића, одговорног за злочине над Србима током рата у Сребреници, и његово евентуално изручење Србији.