Калифат страха и терора

Насиље под црном заставом: Свет је пре годину дана први пут видео борце под црном заставом. Дошли су ниоткуда, а онда су, попут пустињске олује, почели да бришу све пред собом. У Фалуџи, Мосулу, на територији Јазида на северу Ирака, у Сирији – свуда се завијорила њихова црна застава.

Од тада џихадисти Исламске државе (ИД) остављају без даха целу планету – изузетном бруталношћу, фанатизмом и насиљем које да готово нема границу. Њихова фундаменталистичка идеологија, насиље и злочини подсећају на рано доба средњег века. Такав утисак ИД и жели да створи. Исламска држава себе сматра за јединог и истинског наследника муслиманског пророка Мухамеда (7. век). Коначан циљ: стварање калифата на територији Сирије и Ирака у којем би важили најстрожи исламски закони.

Корене свог настанка ИД има у ирачкој Ал Каиди, која се појавила 2003. године после америчке интервенције и развијала се невероватном брзином. Својим позивом на међународни џихад остварили су највећи успех међу исламским екстремистима. Хиљаде добровољаца из свих крајева света одазвали су се позиву калифата. И створена је на Блиском истоку нова моћна сила са армијом за коју се процењује да има више од тридесет хиљада фанатика.

Без обзира на то што је преко ноћи стекла светску „славу”, о ИД се и даље недовољно зна. После годину дана рушилачког похода неке чињенице су, ипак, постале јасне.

ИД је много сличнија Талибанима него Ал Каиди. Пре свега због чињенице да желе власт на одређеној територији и нису терористичка организација – као Ал Каида – која делује у стилу „удри и бежи”.

Исламска држава делује у складу са најмодернијим принципима 21. века. Најбољи пример је њихов однос према јавности. У служби ИД су све врсте медија, одлични професионалци шаљу у свет екстремистичку пропаганду која има одјека – хиљаде добровољаца похрлило је на Блиски исток да стане под црну заставу.

Највећа снага ИД је војска. Ирак и Сирија су, после вишегодишњег ратовања, „искрварили” и њихове армије нису равноправни противник џихадиста. Осим тога, фанатизам бораца ИД је невероватан. Један официр курдских снага то је овако описао: „Ми се боримо да живимо, они се боре да умру.”

Исламска држава је брзо направила озбиљну структуру власти, понајвише захваљујући великим сумама новца које је имала на располагању. Зарађује се од продаје нафте, уцена, пљачке...

ИД следи промишљену стратегију – појављује се углавном на местима где је нека криза већ добро одрадила посао. Због тога и има тако упечатљив успех на терену.

У међувремену Исламска држава се проширила и изван граница Блиског истока. Њени следбеници су постали значајни играчи у Либији и Нигерији. Све говори да свет није имао опаснијег и моћнијег противника израслог из исламског фанатизма.

Одјеци заборављеног рата: Ко се још данас, када се озбиљно ратује широм планете, сећа малог сукоба из 1982. године. Малог када се прогледа број жртава – нешто више до 900 мртвих – што је немерљиво са стотинама хиљада страдалих у Сирији, Ираку, Авганистану...

Недавни самит Европске уније и Латинске Америке подсетио је јавност на аргентинско-британски рат из 1982. године када су две државе одмериле снаге због Фокландских острва. Тему је отворио аргентински министар иностраних послова Хектор Тимерман, који је затражио подршку ЕУ у сукобу Великом Британијом око Фокланда. Британски премијер је на свечаној вечери оштро одговорио, скоро у стилу славне „гвоздене” Маргарет Тачер, која је, као председница владе, ратовала 1982. године за Фокландска острва.

Да подсетимо: рат Аргентине и Велике Британије за Фокландска острва трајао је 74 дана. Погинуло је 649 аргентинских војника и 258 британских, а страдала су и три становника острва.

Војно поражена Аргентина и даље не признаје право Великој Британији на Фокландска острва, која су под њеном влашћу од 1833. године. Спорадично долази до озбиљнијих проблема, а највећа свађа избила је 2013. године, када је на Фокландима одржан референдум. Тада се огромна већина локалног становништва изјаснила да жели да остане под британском круном. Званични Буенос Ајрес резултате овог референдума никада није прихватио.

Пре неколико месеци, у јеку предизборне кампање у Великој Британији, појавиле су се у медијима приче да Аргентина наводно припрема трупе за још једну инвазију на Фокландска острва. Влада у Лондону је због тога најавила да ће појачати своје трупе на острвима.

Фокландска острва – удаљена од Аргентине око 400 километара, а 12.000 километара од Лондона – немају само стратешки значај као идеална осматрачница у јужном Атлантику. Процењује се да у околини има много нафте и гаса, а ту је и Антарктик са својим неслућеним природним богатствима.