Београд на удару врућег ваздуха

Београд је и данас један од најтоплијих градова у Европи! Ово је реченица коју лети све чешће слушамо пратећи временску прогнозу. Многи јој се више не радују, поготово кад их на радном месту запљусне тропски талас, који је, ево, поранио овог јуна, а море је далеко... Откуда то да је главни град често најврелији, не само у Србији, већ и Европи, када се налази у централном делу земље са умереном континенталном климом? Зврчка је у термобаричком гребену који се ствара изнад нашег подручја. У преводу: осим температуре и до 40 степени, последњег дана суптропског таласа, Београд додатно „подгрева” језичак оног најтоплијег ваздуха који продире на наше небо тик испред хладног фронта ваздуха!

То је најкраћи одговор на постављено питање, који смо добили од Јасминке Смаилагић, начелнице у одељењу за климатске прогнозе Републичког хидрометеоролошког завода Србије.

– Над Србијом су чести сусрети светских топлих и хладних ваздушних фронтова. У тренутку када се ка нашем подручју креће хладна ваздушна маса, која ће сменити ону изузетно топлу, долази до физичких процеса у атмосфери, до подизања те ваздушне масе у облику клина, тако да ионако прегрејани ваздух постаје још врелији – објаснила је Јасминка Смаилагић.

Топлотни пик у свом екстремном дејству догодио се 9. августа претпрошле године, када је Београд и по минималној јутарњој температури од 26,3 степени у шест сати изјутра, био најтоплији у Србији и у Европи. У току претходне ноћи жива је достизала тридесети поделак, док је током дана забележено 38 степени у главном граду.

Шта се, заправо, догодило? Наша саговорница каже да је дошло до истовременог дејства неколико фактора. У првом реду, језгро топлог ваздуха било је изнад нашег подручја, а уједно се ка нашим крајевима кретала хладна ваздушна маса. Испред тог хладног фронта долазило је до још јачег загревања оног већ присутног врућег ваздуха. Тако је топло постало неподношљиво вруће.

А Београд је био још врелији, јер су на њега додатно деловали ефекти велеградске климе – урбанизација која подиже температуру ваздуха. И док унутрашњост, па и околина Београда, има земљиште зарасло растињем, шумама и пољопривредним културама, велеград, поготово у самом центру, својим солитерима, асфалтом и аутомобилским издувним гасовима, па и климама, плаћа данак – исијава врелином и када сунце зађе.

Пошто је лето 2012. било најтоплије откада сежу метеоролошка мерења, оправдани је страх грађана да би и сваки август могао да их прегреје. Прошло лето није било тако екстремно вруће као претпрошло, али биће врућих дана какви су управо сада, већ у јуну, али и у јулу и августу, прогнозирали су српски метеоролози.

Центар града, као топлотно острво

Потес Дорћол – Црвени крст Јасминка Смаилагић назива топлотним острвом Београда, јер су температуре измерене на врачарској мерној станици и по неколико степени више од оних у другим деловима града, рецимо на брдима, а да се не говори колико је ово урбано језгро топлије од приградских општина. Није тако само лети, већ и зими.