Beograd na udaru vrućeg vazduha

Beograd je i danas jedan od najtoplijih gradova u Evropi! Ovo je rečenica koju leti sve češće slušamo prateći vremensku prognozu. Mnogi joj se više ne raduju, pogotovo kad ih na radnom mestu zapljusne tropski talas, koji je, evo, poranio ovog juna, a more je daleko... Otkuda to da je glavni grad često najvreliji, ne samo u Srbiji, već i Evropi, kada se nalazi u centralnom delu zemlje sa umerenom kontinentalnom klimom? Zvrčka je u termobaričkom grebenu koji se stvara iznad našeg područja. U prevodu: osim temperature i do 40 stepeni, poslednjeg dana suptropskog talasa, Beograd dodatno „podgreva” jezičak onog najtoplijeg vazduha koji prodire na naše nebo tik ispred hladnog fronta vazduha!

To je najkraći odgovor na postavljeno pitanje, koji smo dobili od Jasminke Smailagić, načelnice u odeljenju za klimatske prognoze Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije.

– Nad Srbijom su česti susreti svetskih toplih i hladnih vazdušnih frontova. U trenutku kada se ka našem području kreće hladna vazdušna masa, koja će smeniti onu izuzetno toplu, dolazi do fizičkih procesa u atmosferi, do podizanja te vazdušne mase u obliku klina, tako da ionako pregrejani vazduh postaje još vreliji – objasnila je Jasminka Smailagić.

Toplotni pik u svom ekstremnom dejstvu dogodio se 9. avgusta pretprošle godine, kada je Beograd i po minimalnoj jutarnjoj temperaturi od 26,3 stepeni u šest sati izjutra, bio najtopliji u Srbiji i u Evropi. U toku prethodne noći živa je dostizala trideseti podelak, dok je tokom dana zabeleženo 38 stepeni u glavnom gradu.

Šta se, zapravo, dogodilo? Naša sagovornica kaže da je došlo do istovremenog dejstva nekoliko faktora. U prvom redu, jezgro toplog vazduha bilo je iznad našeg područja, a ujedno se ka našim krajevima kretala hladna vazdušna masa. Ispred tog hladnog fronta dolazilo je do još jačeg zagrevanja onog već prisutnog vrućeg vazduha. Tako je toplo postalo nepodnošljivo vruće.

A Beograd je bio još vreliji, jer su na njega dodatno delovali efekti velegradske klime – urbanizacija koja podiže temperaturu vazduha. I dok unutrašnjost, pa i okolina Beograda, ima zemljište zaraslo rastinjem, šumama i poljoprivrednim kulturama, velegrad, pogotovo u samom centru, svojim soliterima, asfaltom i automobilskim izduvnim gasovima, pa i klimama, plaća danak – isijava vrelinom i kada sunce zađe.

Pošto je leto 2012. bilo najtoplije otkada sežu meteorološka merenja, opravdani je strah građana da bi i svaki avgust mogao da ih pregreje. Prošlo leto nije bilo tako ekstremno vruće kao pretprošlo, ali biće vrućih dana kakvi su upravo sada, već u junu, ali i u julu i avgustu, prognozirali su srpski meteorolozi.

Centar grada, kao toplotno ostrvo

Potes Dorćol – Crveni krst Jasminka Smailagić naziva toplotnim ostrvom Beograda, jer su temperature izmerene na vračarskoj mernoj stanici i po nekoliko stepeni više od onih u drugim delovima grada, recimo na brdima, a da se ne govori koliko je ovo urbano jezgro toplije od prigradskih opština. Nije tako samo leti, već i zimi.