Сметње при говору – знак за узбуну

Савременим приступом у лечењу шлога, који се спроводи у Јединици за мождани удар при Специјалној болници за цереброваскуларне болести „Свети Сава”, постижу се изузетно добри резултати, кажу лекари, под условом да се пацијент јави у прва три сата од добијања шлога. Сваком пацијентусе у року од 45 минута раде здравствене анализе и снимања, прати се дисање и притисак, као и срчана радња, да би се видело да ли треба применити такозвану тромболизу, односно методу којом се омогућава да крвни суд у мозгу поново постане проходан. Овакав начин лечења охрабрио је оне грађане који имају генетску предиспозицију да добију ову болест.

Др Милан Савић, директор болнице „Свети Сава”, каже да су лекари Хитне помоћи одлично едуковани, да знају брзо да препознају проблем и да довезу пацијента на време, али да се дешава да у том процесу „закажу” запослени у домовима здравља не препознајући симптоме можданог удара.

– Уколико се догоди да човек осети изненадну слабост, или утрнулост једне половине тела, да има изненадне сметње при говору или виду, отежан ход са заношењем, губитак равнотеже и јаку главобољу, треба „прескочити” домове здравља и доћи код нас. То не значи да ће сви добити исту врсту помоћи, јер да би се урадила тромболиза, предуслов је да пацијент има инфаркт мозга. Дешава се да неко доживи шлог у току ноћи и да га породица затекне ујутру у кревету непомичног, али ми у том случају не можемо да применимо овај процес, јер се не зна колико је тачно времена прошло од када га је задесио удар – истакао је др Савић.

У болници „Свети Сава” годишње се хоспитализује око 9.000 пацијената, а двоструко више се збрињава у амбуланти, тако да се ова установасматра највећом овог типа на Балкану. Више од 70 одсто оболелих се овде довози због можданих удара, око 20 одсто због деменције, а десет одсто због разних хроничних геријатријских стања.

Др Савић напомиње да је мождани удар трећи узрок смртности у свету и код нас, а први по узроку инвалидности,али да, нажалост, у последњих 10 година нисмо успели никаквим превентивним мерама да смањимо број новооболелих пацијената.

– Наше болеснике додатно муче разне уринарне инфекције, плућне емболије, декубитуси и то им додатно угрожава живот. Један од главних фактора ризика за добијање можданог удара је старост, али велики утицај имају и повишен крвни притисак, дијабетес, срчане болести, пушење, гојазност, повишен ниво масти у крви и мањак физичке активности – објаснио је наш саговорник.

Запослени у овој установи кажу да у прва три месеца од 16 до 23 одсто пацијената који су доживели инфаркт мозга умиру, да се трећина болесника потпуно опорави, да трећина остане са средње тешким инвалидитетом, а да остали захтевају даље лечење у кућним условима.

– Успели смо кадровски да „појачамо” све наше службе, да се боље организујемо и да дођемо до одличне опреме за рад. Чињеница је да мушкарци чешће оболевају од шлога, али да жене више умиру. После 55. године, ризик од настанка болести се удвостручава на сваких 10 година – истакао је Савић.

У овој установи недавно је пуштен у рад нови апарат за магнетну резонанцу, вредан 120 милиона динара. Захваљујући набавци овог уређаја, који је финансирало Министарство здравља, лекари имају могућност да обављају савремене прегледе главе, врата, кичменог стуба чиме је значајно побољшан квалитет дијагностичких услуга у овој кући.

– Скенером нам у 80 одсто случајева помаже да тачно дијагностикујемо болест. Само у 2007. години урадили смо око 14.000 прегледа на њему. Сматра се да на сто обављених прегледа скенером четвртина случајева захтева да се уради и преглед магнетном резонанцом да би се добила комплетна здравствена слика болесника – закључио је др Савић.