Ко би могао да тражи Путинов вето

Влада Србије ће све пажљиво размотрити и врло брзо донети одлуку у вези са резолуцијом о Сребреници, изјавио је јуче министар за рад Александар Вулин. „То је сувише озбиљна тема да бих о њој могао да се изјашњавам. Одлуку о томе донеће Влада Србије и председник владе. Сачекајмо да се то деси”, рекао је Вулин, додавши да је то државно питање од највећег значаја. Како „Политика” сазнаје, „врло брзо” највероватније значи овог четвртка. Британски потез довео је званични Београд у врло деликатну позицију. Београд може да затражи да Русија, као стална чланица Савета безбедности, уложи вето на резолуцију, али захтев да Путин блокира изгласавање документа који предлаже једна од најутицајнијих чланица Европске уније, и то у тренутку када се Србија бори за отварање првих поглавља, свакако није потез који би допринео убрзању европског пута Београда.

Ни председник Томислав Николић, који у јавности слови за наклоњенијег Москви него што је то премијер, не би могао да се за помоћ обрати руском председнику. Наиме, по Уставу Србије, Влада је та која утврђује и води спољну политику државе док председник представља земљу у иностранству. Сам Николић је у више наврата, када су на дневном реду биле неке вруће спољнополитичке теме, потенцирао своје уске уставне надлежности. Русији би пак, уколико јој се неко обрати за помоћ, сигурно више одговарало да то буде Вучић него председник Републике Српске Милорад Додик, који је, с друге стране, већ најављивао да би могао да се обрати Русима и за „Политику” казао да 18. јуна има заказан разговор с Сергејом Лавровом. Наиме, Москва би вероватно очекивала неку противуслугу од Србије као председавајућег ОЕБС-а.

Српска дипломатија је затечена резолуцијом, тим пре што приликом ранијих комеморација злочина у Сребреници, пре пет и десет година, бар у УН ниједна земља није предложила сличан документ. Верује се да је 20-годишњица Британцима послужила као изговор за доношење документа за који се страхује да могао да има последице по судбину Републике Српске. То поготово важи за оне делове резолуције који се односе на обавезе држава у третирању геноцида, те на забрану порицања геноцида. Неки мисле да је папир нека врста казне за председника Републике Српске Милорада Додика, који иритира Запад повременим најавама расписивања референдума о осамостаљивању Републике Српске.  

Према речима саговорника „Политике” упућеног у рад УН, Британија је искористила тачку дневног реда на седници Савета безбедности (СБ) која се тиче БиХ како би убацила свој документ. Србија није чланица СБ и нема могућност да сама улаже никакве приговоре на текст или амандмане, али би то могла да учини преко неке чланице СБ. Наш саговорник, међутим, верује да су мали изгледи да било која земља која има право вета то искористи у овом случају због осетљивости теме и значаја исламског света.

Министар Дачић је, подсетимо, „лондонски документ” упоредио са Резолуцијом 2150 о Руанди, коју је Савет безбедности једногласно усвојио 2014. године на двадесетогодишњицу геноцида у тој држави. У Резолуцији о Руанди, подсетимо, СБ је осудио свако порицање геноцида, а баш као и у британском предлогу за Сребреницу, у овој резолуцији стоји да би државе чланице УН требало да у своје образовне програме уврсте лекције о геноциду како би се спречили слични догађаји. У Руанди је, као што је познато, страдало милион људи.