Ko bi mogao da traži Putinov veto

Vlada Srbije će sve pažljivo razmotriti i vrlo brzo doneti odluku u vezi sa rezolucijom o Srebrenici, izjavio je juče ministar za rad Aleksandar Vulin. „To je suviše ozbiljna tema da bih o njoj mogao da se izjašnjavam. Odluku o tome doneće Vlada Srbije i predsednik vlade. Sačekajmo da se to desi”, rekao je Vulin, dodavši da je to državno pitanje od najvećeg značaja. Kako „Politika” saznaje, „vrlo brzo” najverovatnije znači ovog četvrtka. Britanski potez doveo je zvanični Beograd u vrlo delikatnu poziciju. Beograd može da zatraži da Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti, uloži veto na rezoluciju, ali zahtev da Putin blokira izglasavanje dokumenta koji predlaže jedna od najuticajnijih članica Evropske unije, i to u trenutku kada se Srbija bori za otvaranje prvih poglavlja, svakako nije potez koji bi doprineo ubrzanju evropskog puta Beograda.

Ni predsednik Tomislav Nikolić, koji u javnosti slovi za naklonjenijeg Moskvi nego što je to premijer, ne bi mogao da se za pomoć obrati ruskom predsedniku. Naime, po Ustavu Srbije, Vlada je ta koja utvrđuje i vodi spoljnu politiku države dok predsednik predstavlja zemlju u inostranstvu. Sam Nikolić je u više navrata, kada su na dnevnom redu bile neke vruće spoljnopolitičke teme, potencirao svoje uske ustavne nadležnosti. Rusiji bi pak, ukoliko joj se neko obrati za pomoć, sigurno više odgovaralo da to bude Vučić nego predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je, s druge strane, već najavljivao da bi mogao da se obrati Rusima i za „Politiku” kazao da 18. juna ima zakazan razgovor s Sergejom Lavrovom. Naime, Moskva bi verovatno očekivala neku protivuslugu od Srbije kao predsedavajućeg OEBS-a.

Srpska diplomatija je zatečena rezolucijom, tim pre što prilikom ranijih komemoracija zločina u Srebrenici, pre pet i deset godina, bar u UN nijedna zemlja nije predložila sličan dokument. Veruje se da je 20-godišnjica Britancima poslužila kao izgovor za donošenje dokumenta za koji se strahuje da mogao da ima posledice po sudbinu Republike Srpske. To pogotovo važi za one delove rezolucije koji se odnose na obaveze država u tretiranju genocida, te na zabranu poricanja genocida. Neki misle da je papir neka vrsta kazne za predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, koji iritira Zapad povremenim najavama raspisivanja referenduma o osamostaljivanju Republike Srpske.  

Prema rečima sagovornika „Politike” upućenog u rad UN, Britanija je iskoristila tačku dnevnog reda na sednici Saveta bezbednosti (SB) koja se tiče BiH kako bi ubacila svoj dokument. Srbija nije članica SB i nema mogućnost da sama ulaže nikakve prigovore na tekst ili amandmane, ali bi to mogla da učini preko neke članice SB. Naš sagovornik, međutim, veruje da su mali izgledi da bilo koja zemlja koja ima pravo veta to iskoristi u ovom slučaju zbog osetljivosti teme i značaja islamskog sveta.

Ministar Dačić je, podsetimo, „londonski dokument” uporedio sa Rezolucijom 2150 o Ruandi, koju je Savet bezbednosti jednoglasno usvojio 2014. godine na dvadesetogodišnjicu genocida u toj državi. U Rezoluciji o Ruandi, podsetimo, SB je osudio svako poricanje genocida, a baš kao i u britanskom predlogu za Srebrenicu, u ovoj rezoluciji stoji da bi države članice UN trebalo da u svoje obrazovne programe uvrste lekcije o genocidu kako bi se sprečili slični događaji. U Ruandi je, kao što je poznato, stradalo milion ljudi.