Млеко више не храни газдинство

Суботица – У четири ујутру, Јанош Чајкаш прво укључи радио, да преко звучника, монтираних у стаји, пробуди својих девет крава. Након тога креће напорни радни дан ратара и сточара, али на крају мало је разлога за задовољство. Због тога је његова супруга Сузана била међу револтираним произвођачима млека који су га недавно, у знак протеста, бесплатно делили грађанима.

– Откупна цена млека од у просеку 28 динара није се мењала у последњих пет година, а за све то време трошкови живота, као и обраде земље непрестано расту – наводи Сузана.

Породица Чајкаш има дуго искуство у производњи млека, од 1981. године имају краве музаре, а Сузана је овај посао поделила са мужем када се удала пре 20 година. – Имали смо обично пет крава у стаји и од тога се увек лепо живело, али сада, иако имамо девет крава музара расе домаћи симентал, не успевамо да покријемо трошкове – објашњава нам Сузана.

Незадовољство пољопривредника није безразложно, што поткрепљује чињеницама: 1996. године имали су пет крава и за млеко сваког месеца добијали око хиљаду тадашњих немачких марака.

– Са тим новцем живели смо веома галантно – каже Сузана.

Постепено су увећавали број крава у стаји, сада их имају девет и обично музу око пет, јер неке су стеоне или их, како каже, засушују, и откупној станици суботичке „Млекаре“ предају у просеку око три хиљаде литара млека месечно. Овог априла предали су 1.800 литара и за то добили 67.000 динара, а свака три месеца добијају и премију од седам динара по литру.

– Новац од млека чекамо да бисмо га уложили у ратарство, јер једног без другог нема. Одмах купујемо семе, заштиту, потребно је платити и обраду 15 хектара земље, и ти трошкови непрестано расту. Осим тога, расту и трошкови заштите крава, ветеринар је сваки други дан у дворишту и то се плаћа неколико хиљада динара. Уколико се догоди неки озбиљнији здравствени проблем код крава, то кошта најмање 100.000 динара – наводи Сузана. То су све трошкови који брзо „отопе“ подршку државе.

Стадо на газдинству Чајкашевих је пре пет година уматичено, свака крава има свој баркод који се прилаже код предаје млека, о сваком грлу води се прецизно књиговодство, бележе и документују све интервенције, сви приноси и квалитет млека. Након три године почели су да добијају годишњу субвенцију од државе која је недавно утврђена на 25.000 динара по грлу.

Међутим, тас никако не претеже у корист произвођача, а један од разлога је и то што их, како она сматра, неправедно оглобе и откупљивачи млека.

– Нас четири произвођача користимо једну откупну станицу, па иако се узоркује свака канта млека код предаје, уколико су код неког млека констатоване соматске ћелије, кажњавају све нас који користимо то откупно место. Објашњење „Млекаре“ је да је онда „контаминирано“ све млеко у базену. Прошлог месеца, иако је наше млеко било здраво, казнили су нас са 3.000 динара, а било је случајева и да су пенали били 16.000 динара. Овако се не понашају други откупљивачи млека – каже наша саговорница.

Неправедним сматра и то што им „Млекара“ у процени квалитета млека вреднује највише 4,2 масне јединице у литри млека, а када исто то млеко предају лабораторији Пољопривредног факултета у Новом Саду, резултати показују да има између девет и 10 масних јединица у литри. Анализу на Пољопривредном факултету морају да обаве сваког месеца, јер је и то један од услова да добију премију за своја грла.

Сузана каже да је њихово газдинство сада на прекретници. Недавно су продали кукуруз са три хектара који су чували у чардаку, и њен муж би да од тог новца купе још једну краву.

– Противим се томе, јер улагања више не можемо да покријемо а ако проширимо стадо не преостаје нам друго него да поново издвојимо око две хиљаде евра и опремимо своје откупно место – испричала нам је Сузана Чајкаш.