У Србији је и нула позитиван број

Лицитирање око тога колико ће ове године износити раст или пад економске активности претворило се у игру бројки у којој се све врти око сигурне нуле. Да ли ће у овој својеврсној кладионици на крају победити песимисти или оптимисти, предвођени премијером Александром Вучићем, за грађане Србије није од пресудне важности. Исход им неће много ни однети, ни донети у џеп.

Преведено у паре, читава полемика се води око тога да ли ће грађани и привреда на крају године укупно створити 3.994 или 4.000 милијарди динара. Засад је највећа „опозиција” премијеру Вучићу, када је о овим прогнозама реч – Фискални савет. Раме уз раме са „Кварталним монитором”, публикацијом Економског факултета, Светском банком и Европском комисијом... који сматрају да ће привредна активност у Србији и ове године остати у минусу. На нули своје прогнозе још држе Народна банка Србије и Међународни монетарни фонд, док аутори билтена „Макроекономске анализе и трендови”, Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Сосијете женерал банке очекују раст привредне активности.

Никад се није дизала већа фама око тога да ли ће бруто домаћи производ, односно све оно што грађани и привреда створе за годину дана, бити за пола процента мањи или већи. Како су саопштења о очекиваном БДП-у са привредних страна у новинама малтене прешла на политичке? Истина је да се ове године оштра полемика води и због тога што је позитивна нула близу, па би прелазак у плус имао велики психолошки ефекат.

Горан Николић, сарадник Института за европске студије, каже да је БДП мерило успеха економске политике, а самим тим и актуелне политичке власти.

– У било којој табели у којој се пореде земље региона БДП је први показатељ успешности. То је оно што инвеститори прво виде. То је лична карта економије једне земље. Разлика од само 0,2 одсто може да раздвоји успешне од неуспешних. Довољно је да, на пример, нека привреда буде у паду од минус један, а друга забележи раст од 0,1 одсто. Нула је граница која дели плус од минуса, успешне од неуспешних, оне који су у рецесији, од оних које бележе раст – објашњава Николић.

Бојан Ристић са Економског факултета каже и да ће то бити велики фактор у унутрашњој политичкој борби.

– У зависности од тога да ли ће привредна активност бити у благом плусу или благом минусу зависиће похвале или критике актуелне економске политике. Такође, ако буде забележен раст БДП-а власт ће моћи некако да оправда намеру о повећању плата и пензија. У том смислу је то важно, иако у релативном износу нема већих промена – објашњава Ристић.

С обзиром на то да се бави конкурентношћу питали смо га како на овај показатељ гледају инвеститори. Каже да је то од битне, али не пресудне важности да неко одлучи да свој новац уложи у Србију.

Својеврсна врста лицитације наставила се и ових дана. Да је привреда Србије непрестано у рецесији од друге половине 2013. године, песимистично је пре два дана оценио Фискални савет. У овој институцији остали су при ранијој процени да раста економске активности ове године неће бити. Истог поподнева огласио се министар привреде Жељко Сертић и изнео процену да ће Србија ове године ипак остварити привредни раст од 0,5 или један одсто.

Као по правилу. Чим нека стручна институција изнесе песимистичну процену о очекиваном расту БДП-а, неки државни званичник излази са оптимистичном прогнозом.

Упркос оптимизму државних функционера, у Фискалном савету кажу да поузданих знакова одрживог привредног опоравка још нема. Привредна активност је у првом кварталу остварила релативно дубок међугодишњи пад од 1,8 одсто, а до краја године остало је много неизвесности које могу знатно да утичу на стопу раста БДП-а.

– Непознато је кретање пољопривреде. Пројекције пада од 0,5 одсто подразумевају просечну пољопривредну сезону. У случају да пољопривредна сезона буде изузетно успешна, то би могло да подигне раст БДП-а и за један одсто, али би у случају да берићет буде лош, ефекат на привредни раст биће супротан. Пад може бити већи од 0,5 одсто – пише у извештају Фискалног савета.

Сертић: Раст од 0,5 или један одсто

Србија ће ове године остварити привредни раст од 0,5 или један одсто, изјавио је вечерас министар привреде Жељко Сертић додајући да ће држава ове године и „економски спасти” између 80 и 100 предузећа која су у процесу приватизације. „Због поплава смо прошле године имали смањење бруто домаћег производа од 3,5 одсто, па је прогноза ММФ-а била да ћемо ове године имати минус један, па минус 0,5 и сада нула одсто. Ја сам потпуно уверен на основу показатеља које данас имамо да ћемо имати позитиван раст ове године, а да ли ће да буде 0,5 или један одсто видећемо”, рекао је Сертић за РТВ Војводину.

Он је казао да ће на висину раста утицати какве ће бити околности у Србији до краја године, али и шта ће се дешавати у међународним политичким односима. „Јер, регионална стабилност нам је веома важна као основа привредног развоја”, истакао је Сертић. Танјуг