Позајмити пријатељу

Пријатељство је однос заснован на међусобној емоционалној везаности – на пријатељској љубави. Поистовећивање и саосећање са пријатељем основа су ове љубави. Када је пријатељу тешко, емпатично се питамо: Како би било мени да сам у његовој кожи? То нас подстиче на солидарност, на помоћ пријатељу у невољи. А у данашње време пријатељима је углавном потребан новац.

Сведоци смо да позајмљивање новца пријатељима често постане повод за кварење или чак прекид сваких односа. Шта се то догађа у главама пријатеља, а што изреку „Позајми новац пријатељу, остаћеш и без новца и без пријатеља” чини истинитом?

Када особа која је у невољи добије позајмицу од пријатеља, олакшање и захвалност су њена осећања. Како се приближава рок за враћање дуга, све више се буди оно чувено „унутрашње дете” одрасле особе, тако да особа почиње друкчије да размишља. Што је више времена прошло од примања помоћи, то је она детету мање важна, пa је оно све мање захвално. Оно мисли да су позајмљени новац и новац који треба да се врати два различита новца: онај први, стари, туђи новац је потрошен, a други, нови, зарађени новац. Оно љутито размишља: „Твој новац је нестао, а сада ти очекујеш да ти дам мој новац.”

Како нова времена доносе нове проблеме, особа може да процени да је њој важније да новац који има потроши на решавање нових проблема, а не на враћање старих дугова. Она може да мисли да би је и сваки добри пријатељ подржао у томе. Унутрашње дете шапуће: „Шта ће њему тај новац, ионако га има довољно, мени је потребнији.” Резултат овог менталног тока је да пријатељ сам себи опрости дуговање другоме. Он се чак може љутити на повериоца који и даље очекује да му се врати дуг јер није „прави пријатељ”. Избегавање повериоца или свађа окончавају пријатељство.

Свака превара заболи превареног, а посебно када га превари вољена особа. Изневерени пријатељи често свој бол претварају у презир или мржњу, што раније пријатељство претвара у снажно непријатељство.

Да ли је новац крив за престанак пријатељства? Већина би се сложила да није проблем у новцу, већ у особи која се у овој ситуацији показала као недостојна поверења. Када између пријатеља постоји велика економска разлика, опасност за њихов однос је да се једна страна стално осећа искоришћеном, а друга фрустрираном. Зато нека истраживања показују да је већина пријатељстава у САД између људи у којима разлика у примањима није већа од 20 одсто.

Када пријатељ моли за позајмицу, то је увек деликатно. Треба бити пријатељ и према себи тако да се не треба жртвовати по сваку цену – одбијање је оправдано ако знамо да је мало вероватно да ће нам дуг вратити.