Трг партизана нестао у преводу

Ужице – На новим путоказима у центру Ужица овдашњи најпознатији градски простор означен је на српском језику и ћирилици као „Трг партизана“, а одмах испод, у преводу на енглески, као „Main square“ (Главни трг). Званично име тог простора, саграђеног 1961. године, још увек је Трг партизана.

Тим поводом недавно је у градској скупштини одборник Милош Вујић питао надлежне зашто је на туристичкој сигнализацији „Трг партизана“ преведен на енглески као „Главни трг“, тј. зашто превод није веродостојан називу на ћириличном писму. Вујић, како су забележиле општинске службе, инсистира да се у што хитнијем року то измени и преведе на адекватан начин, наводећи да такав превод није пракса у другим градовима.

Одговор на ово питање скупштини је званично достављен из овдашњег ЈП „Дирекција за изградњу“, задуженог за постављање туристичке сигнализације. Директор тог јавног предузећа Никола Максимовић пише да је „Трг партизана“ преведен на енглески језик као „Главни трг“ сагласно пројекту који је наручила Туристичка организација града Ужица и по коме је ЈП „Дирекција за изградњу“ дужна да поступа.

Трагом таквог одговора, питање откуд на путоказима превод „Главни трг“ поставили смо Бобану Перишићу, директору ужичке Туристичке организације.– У Ужицу постоје два трга, од којих је један главни. Страном госту то постаје препознатљиво тек кад се тако нагласи. Мислим да на иностраном нивоу ужички трг није много познат, отуда наша процена да је за таквог туристу згодније кад Трг партизана преведемо одредницом главни трг. Урађено је то, дакле, због иностраних гостију, а они овде бораве углавном у транзиту – рекао је Перишић.

Трг партизана са комплексом зграда у његовом окружењу грађен је од 1958. до 1961. године по пројекту архитекте Станка Мандића. Отворен је (с Титовим бронзаним спомеником на њему) на прослави обележавања две деценије од почетка партизанске револуције. Та манифестација, једна од највећих у бившој Југославији, одржана је 4. јула 1961. године. Говорио је Јосип Броз, присуствовало је око 200.000 људи, 24 страна амбасадора и отправници послова из 15 држава, прославу је пратило 200 новинара, снимале америчке и енглеске телевизије...

Трг је направљен на 19.154 квадрата, а око њега за те три године градње подигнуто десетак стамбених зграда са 330 станова, пословни простор, робна кућа, позориште, биоскоп, библиотека, градска кафана и друго – углавном државним новцем.

Стручњаци Трг партизана и даље сврставају у изузетне домете нашег архитектонског наслеђа, што је почетком ове године и потврђено у Бечу: на представљању српске архитектуре овај ужички трг добио је посебно место и у каталогу и на изложби. Ту се чуо и предлог да, зарад заштите особеног простора од доградње и нестручног одржавања, Трг партизана буде проглашен културном баштином.

Уклоњен Титов споменик

О необично успешном пројекту ужичког трга, који је унео дух модерног у тадашњу провинцију, деценијама су с похвалама писали престижни европски часописи. Ни данас тај култни простор није значајније измењен у односу на првобитни изглед, изузев што на њему већ 24 године нема Титовог споменика. Склоњен је 1991. у двориште ужичког музеја, а одборници градске скупштине су крајем 2013. већином гласова одбацили иницијативу Субнора (подржану са 4.477 потписа Ужичана) да бронзани Тито буде враћен на трг.