Trg partizana nestao u prevodu

Užice – Na novim putokazima u centru Užica ovdašnji najpoznatiji gradski prostor označen je na srpskom jeziku i ćirilici kao „Trg partizana“, a odmah ispod, u prevodu na engleski, kao „Main square“ (Glavni trg). Zvanično ime tog prostora, sagrađenog 1961. godine, još uvek je Trg partizana.

Tim povodom nedavno je u gradskoj skupštini odbornik Miloš Vujić pitao nadležne zašto je na turističkoj signalizaciji „Trg partizana“ preveden na engleski kao „Glavni trg“, tj. zašto prevod nije verodostojan nazivu na ćiriličnom pismu. Vujić, kako su zabeležile opštinske službe, insistira da se u što hitnijem roku to izmeni i prevede na adekvatan način, navodeći da takav prevod nije praksa u drugim gradovima.

Odgovor na ovo pitanje skupštini je zvanično dostavljen iz ovdašnjeg JP „Direkcija za izgradnju“, zaduženog za postavljanje turističke signalizacije. Direktor tog javnog preduzeća Nikola Maksimović piše da je „Trg partizana“ preveden na engleski jezik kao „Glavni trg“ saglasno projektu koji je naručila Turistička organizacija grada Užica i po kome je JP „Direkcija za izgradnju“ dužna da postupa.

Tragom takvog odgovora, pitanje otkud na putokazima prevod „Glavni trg“ postavili smo Bobanu Perišiću, direktoru užičke Turističke organizacije.– U Užicu postoje dva trga, od kojih je jedan glavni. Stranom gostu to postaje prepoznatljivo tek kad se tako naglasi. Mislim da na inostranom nivou užički trg nije mnogo poznat, otuda naša procena da je za takvog turistu zgodnije kad Trg partizana prevedemo odrednicom glavni trg. Urađeno je to, dakle, zbog inostranih gostiju, a oni ovde borave uglavnom u tranzitu – rekao je Perišić.

Trg partizana sa kompleksom zgrada u njegovom okruženju građen je od 1958. do 1961. godine po projektu arhitekte Stanka Mandića. Otvoren je (s Titovim bronzanim spomenikom na njemu) na proslavi obeležavanja dve decenije od početka partizanske revolucije. Ta manifestacija, jedna od najvećih u bivšoj Jugoslaviji, održana je 4. jula 1961. godine. Govorio je Josip Broz, prisustvovalo je oko 200.000 ljudi, 24 strana ambasadora i otpravnici poslova iz 15 država, proslavu je pratilo 200 novinara, snimale američke i engleske televizije...

Trg je napravljen na 19.154 kvadrata, a oko njega za te tri godine gradnje podignuto desetak stambenih zgrada sa 330 stanova, poslovni prostor, robna kuća, pozorište, bioskop, biblioteka, gradska kafana i drugo – uglavnom državnim novcem.

Stručnjaci Trg partizana i dalje svrstavaju u izuzetne domete našeg arhitektonskog nasleđa, što je početkom ove godine i potvrđeno u Beču: na predstavljanju srpske arhitekture ovaj užički trg dobio je posebno mesto i u katalogu i na izložbi. Tu se čuo i predlog da, zarad zaštite osobenog prostora od dogradnje i nestručnog održavanja, Trg partizana bude proglašen kulturnom baštinom.

Uklonjen Titov spomenik

O neobično uspešnom projektu užičkog trga, koji je uneo duh modernog u tadašnju provinciju, decenijama su s pohvalama pisali prestižni evropski časopisi. Ni danas taj kultni prostor nije značajnije izmenjen u odnosu na prvobitni izgled, izuzev što na njemu već 24 godine nema Titovog spomenika. Sklonjen je 1991. u dvorište užičkog muzeja, a odbornici gradske skupštine su krajem 2013. većinom glasova odbacili inicijativu Subnora (podržanu sa 4.477 potpisa Užičana) da bronzani Tito bude vraćen na trg.