За секунду дужи јуни

Последњи дан јуна ове године трајаће секунду дуже. Наизглед, то је само занимљивост за радознале, али у стварном животу – секунд више него што показује атомски часовник може да проузрокује сијасет проблема код великих система сателитске навигације и приликом синхронизовања компјутерских мрежа.

– Ово се дешава зато што је у основи међународног атомског времена, које се материјализује преко цезијумских атомских часовника, тзв. атомска секунда, а она није исте дужине трајања као секунда везана за ротацију Земље – објаснио је овај феномен за наш лист др Горан Дамљановић, научни сарадник у Астрономској опсерваторији Београд.

Процедура којом се додаје једна секунда да би се ускладиле две временске скале, природна и атомска, трпи све више критика, па се може очекивати да ће се од ње ускоро одустати. Али, још ове сезоне, биће како је договорено. У читавом свету, у ноћи између уторка 30. јуна и среде 1. јула, у светском координатном времену (УТЦ), минут између 23:59 и 00:00 – трајаће 61 секунду.

Секундом која се додаје усклађују се две временске скале, координатно време (УТ), засновано на ротацији Земље и њеном положају у односу на васионска тела, и међународно атомско време (ТАИ), утврђено 1971. године.
– Земља врлуда када се окреће око своје осе, док су атомски часовници врло дисциплиновани – указао је Данијел Гамбис, директор Службе за ротацију Земље, који се годинама бави овом проблематиком.

Ради утицаја гравитација Месеца и Сунца, који узрокују плиме и осеке, наша планета у даљој будућности успориће кретање. Она је веома осетљива и на атмосферска кретања, промене леденог покривача, земљотресе, па један дан не траје баш тачно 24 сата. Али, атомски часовници су нестварно прецизни тако да би до разлике од једне секунде код њих могло да дође тек сваких 300 милиона година. Иначе, више од 400 атомских часовника широм света помажу Међународном бироу за тегове и мере у француском граду Севру да израчунају светско координатно време.

Поједине земље, као Француска и САД, противе се додавању једне секунде. Уверене су да то само компликује ствари, а друге, као Велика Британија, желе да се та секунда задржи.

О томе ће се расправљати и током састанака чланица Међународне уније телекомуникација идућег новембра. Тада ће се на научном нивоу решити остаје ли секунда вишка или не.

Б. Јакшић

------------------------------------------------

Ништа без атомског сата

Атомски сат на бази цезија, најтачнији сат у свету, користи електромаг­не­тс­ко­ зрачење које настаје код прелаза између двa хиперфинa нивоа основног стања атома цезија – 133 на температури од нула Келвина.

Први атомски сат је направљен 1955. у Ве­ликој Брит­ан­ији. Отада је толико усавршен да се сматра једним од најпрецизнијих уређаја направљеног у историји човечанства.

Да нема атомског сата, не би било ни џи-пи-еса, навигација би била отежана, положаји планета не би могли да се одреде прецизно, а астронаути не би могли детаљно да планирају своје васионске мисије.

-------------------------------------------------------------

Руси праве још прецизнији атомски сат

Научници Националног универзитета за истраживање нуклеарних технологија „Мифи” разрађују атомски сат с прецизношћу од једног стотог дела секунде у 13,8 милијарди година – отприлике толико дуго постоји универзум. Часовник ће бити 100 пута прецизнији од најбољег постојећег атомског.

Овај сат ће унапредити системе за навигацију попут америчког џи-пи-еса или руског „глонаса” и уз овај изум ће моћи да се провери општа теорија релативности, указују физичари.