Za sekundu duži juni

Poslednji dan juna ove godine trajaće sekundu duže. Naizgled, to je samo zanimljivost za radoznale, ali u stvarnom životu – sekund više nego što pokazuje atomski časovnik može da prouzrokuje sijaset problema kod velikih sistema satelitske navigacije i prilikom sinhronizovanja kompjuterskih mreža.

– Ovo se dešava zato što je u osnovi međunarodnog atomskog vremena, koje se materijalizuje preko cezijumskih atomskih časovnika, tzv. atomska sekunda, a ona nije iste dužine trajanja kao sekunda vezana za rotaciju Zemlje – objasnio je ovaj fenomen za naš list dr Goran Damljanović, naučni saradnik u Astronomskoj opservatoriji Beograd.

Procedura kojom se dodaje jedna sekunda da bi se uskladile dve vremenske skale, prirodna i atomska, trpi sve više kritika, pa se može očekivati da će se od nje uskoro odustati. Ali, još ove sezone, biće kako je dogovoreno. U čitavom svetu, u noći između utorka 30. juna i srede 1. jula, u svetskom koordinatnom vremenu (UTC), minut između 23:59 i 00:00 – trajaće 61 sekundu.

Sekundom koja se dodaje usklađuju se dve vremenske skale, koordinatno vreme (UT), zasnovano na rotaciji Zemlje i njenom položaju u odnosu na vasionska tela, i međunarodno atomsko vreme (TAI), utvrđeno 1971. godine.
– Zemlja vrluda kada se okreće oko svoje ose, dok su atomski časovnici vrlo disciplinovani – ukazao je Danijel Gambis, direktor Službe za rotaciju Zemlje, koji se godinama bavi ovom problematikom.

Radi uticaja gravitacija Meseca i Sunca, koji uzrokuju plime i oseke, naša planeta u daljoj budućnosti usporiće kretanje. Ona je veoma osetljiva i na atmosferska kretanja, promene ledenog pokrivača, zemljotrese, pa jedan dan ne traje baš tačno 24 sata. Ali, atomski časovnici su nestvarno precizni tako da bi do razlike od jedne sekunde kod njih moglo da dođe tek svakih 300 miliona godina. Inače, više od 400 atomskih časovnika širom sveta pomažu Međunarodnom birou za tegove i mere u francuskom gradu Sevru da izračunaju svetsko koordinatno vreme.

Pojedine zemlje, kao Francuska i SAD, protive se dodavanju jedne sekunde. Uverene su da to samo komplikuje stvari, a druge, kao Velika Britanija, žele da se ta sekunda zadrži.

O tome će se raspravljati i tokom sastanaka članica Međunarodne unije telekomunikacija idućeg novembra. Tada će se na naučnom nivou rešiti ostaje li sekunda viška ili ne.

B. Jakšić

------------------------------------------------

Ništa bez atomskog sata

Atomski sat na bazi cezija, najtačniji sat u svetu, koristi elektromag­ne­ts­ko­ zračenje koje nastaje kod prelaza između dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezija – 133 na temperaturi od nula Kelvina.

Prvi atomski sat je napravljen 1955. u Ve­likoj Brit­an­iji. Otada je toliko usavršen da se smatra jednim od najpreciznijih uređaja napravljenog u istoriji čovečanstva.

Da nema atomskog sata, ne bi bilo ni dži-pi-esa, navigacija bi bila otežana, položaji planeta ne bi mogli da se odrede precizno, a astronauti ne bi mogli detaljno da planiraju svoje vasionske misije.

-------------------------------------------------------------

Rusi prave još precizniji atomski sat

Naučnici Nacionalnog univerziteta za istraživanje nuklearnih tehnologija „Mifi” razrađuju atomski sat s preciznošću od jednog stotog dela sekunde u 13,8 milijardi godina – otprilike toliko dugo postoji univerzum. Časovnik će biti 100 puta precizniji od najboljeg postojećeg atomskog.

Ovaj sat će unaprediti sisteme za navigaciju poput američkog dži-pi-esa ili ruskog „glonasa” i uz ovaj izum će moći da se proveri opšta teorija relativnosti, ukazuju fizičari.