После дебакла нема оправдања

 Наши млади фудбалери „јуначки су поћерали све пред собом”. Шалу на страну, јер јој овде сигурно није место. Момци су, без икаквог покрића, разочарали и потпуно заслужено заузели последње место на Европском првенству младих у Чешкој. Једина су репрезентација, која у три утакмице није забележила ниједну победу и која је постигла само један погодак.

Више од мршавог бројчаног салда забрињава игра, коју су млади репрезентативци Србије приказали на стадиону „Летна” у Прагу. Ни жеље, ни жара, ни идеје, ма није било ничега што их је красило до овог такмичења. Као да су се наједном преобразили у појединце који се никада озбиљно нису бавили овим спортом.

Чему онолики хвалоспеви после ремија 1:1 с Немачком? Бар да је изборен пласман у полуфинале и извађена виза за Олимпијске игре догодине у Рио де Жанеиру, па у реду. Овако... Да не заборавимо да смо четвртину тог меча имали играча више и да су раније генерације управо у уводним утакмицама обезбеђивали каснији висок пласман.

Оправдања изречена после најтежег пораза младе репрезентације од осамостаљења Србије у дуелу с домаћином Чешком (4:0), а затим и са Данском (2:0), никако не пију воду. Она су толико увредљива за људску интелигенцију, да је глупо и коментарисати их.

Ипак, боде очи изјава селектора Младена Додића да није могао да рачуна на најбољи састав. Недостајали су му „А” репрезентативци Александар Митровић, Лазар Марковић и Матија Настасић, као и нова звезда српског фудбала Филип Костић.

Да подсетимо и јавност и селектора: ни његов претходник, који је узгред буди речено изборио пласман на финални турнир и био присутан у Прагу, није могао да рачуна на „А” репрезентативце. Чак је имао толико отказа, због разноразних разлога, да је, на пример, после јагодинских 0:0 у првом мечу баража, у Кадиз повео „резервни” састав, за који су се поједини молили богу да не прими пет и више голова од двоструког узастопног континенталног шампиона.

Нико не спори да бисмо били неупоредиво јачи, можда и бољи, да смо наступили у најјачем саставу. Али, одавно није био случај да селектор младих има на располагању све што жели. Готово сви у последњих петнаестак година су имали истих или сличних проблема. Матија Настасић је генерацији 1992. помогао само у победи против Италије у Горњем Милановцу с 1:0. Било је то 19. новембра 2013. Дакле, више од годину и по дана није играо у младој репрезентацији.

На истој утакмици је и Лазар Марковић одиграо последњих 90 минута за ову селекцију и од ње се опростио црвеним картоном. Александар Митровић је најбољи стрелац ове репрезентације. На осам утакмица постигао је шест погодака, али Додићев претходник није могао да рачуна на нападача белгијског Андерлехта од сензационалног тријумфа у Левену против Белгије (3:0), када је дао два гола.

Тужна је прича да Фудбалски савез Србије није успео да „издејствује” дозволе да Матија Настасић и Филип Костић буду у Чешкој. Морало је да се интервенише све до нашег „пријатеља” председника Уефе Мишела Платинија, као и до највиших званичника светске фудбалске организације, без обзира на то што ово није њено надметање. Срамно је да нам немачки клубови Шалке и Штутгарт не дају играче, поготово што смо у истој групи, па би они играли против њихове селекције. Ако се присетимо дешавања у претходном баражу, не би било чудно и да Ливерпул није желео да пусти Марковића, онако, за сваки случај. Касније је стављен на трансфер листу. Уз то, Ливерпул је на шампионат пустио играче других репрезентација, попут Емре Чана из Немачке. Поштено и спортски, нема шта.

На крају, не мора Србија на сваком такмичењу да буде најбоља. Али, од момака (и девојака) који носе њен дрес тражи се само да се боре и да га натопе знојем, па ако је противник бољи да му се стисне рука и честита.

----------------------------------

Без тројице из Кадиза

Пласман на Првенство Старог континента у Чешкој изборен је 14. октобра прошле године победом у Кадизу против двоструког узастопног европског шампиона Шпаније с 2:1. Пред 17.200 гледалаца, на стадиону „Рамон де Каранца”, неочекивани тријумф остварили су: Марко Дмитровић, Александар Ковачевић, Милош Вељковић, Немања Радоја (од 85. Срђан Мијаиловић), Александар Пешић (од 71. Александар Чаврић), Горан Чаушић, Филип Костић, Немања Петровић, Лазар Ћирковић, Славољуб Срнић, Филип Стојковић (од 64. Александар Филиповић). На клупи су седели: Никола Перић, Урош Ђурђевић, дебитант Дарко Лазић и Сергеј Милинковић-Савић. Дакле, Младен Додић од 14 момака, који су шокирали Шпанију није могао да рачуна само на Вељковића, Радоју и Костића.