Срби у страху, али остају на Космету

Косовска Митровица – У Косовској Митровици јуче је био необично миран дан. Иако је субота пијачни дан много мање људи је пристигло из енклава, али и осталих села са територије севера, који сваке суботе долазе да продају понешто. Није било ни оних из Србије који продају своју робу. Разлог многи виде и у јучерашњем изузетно хладном дану и мећави која је захватила целу територију покрајине. У граду на Ибру све продавнице су јуче биле отворене, кафићи су као и увек били пуни, а на свим продавницама и локалима биле истакнуте српске заставе. У разговору с грађанима приметили смо дозу забринутости, али сви одреда истичу: „Остајемо овде”.

Додуше, плаше се да би Албанци могли да „нагрну” преко главног ибарског моста или на два друга која повезују јужни албански и српски део града. Дезинформације подгревају напетост, а ових дана се чује да је Митровица, која је иначе у албанском окружењу, на домашају екстремних Албанаца који се концентришу у околним селима. Постоји и бојазан да би могао бити пресечен магистрални пут Косовска Митровица – Лепосавић, који је једина веза Срба са севера Косова с централном Србијом.

За разлику од севера Косова, као и саме северне Митровице, у Грачаници Албанци пролазе пуштајући гласну музику, трубећи сиренама, а из кола се вијоре албанске заставе. И Срби у Грачаници су решени да остану. Више него икада кафане су пуне, а народ се потајно нада да ће се проглашење независности можда одложити.

У Бабином Мосту, селу које се налази на пола пута између Косовске Митровице и Приштине, у породици Вучковић, како кажу, млађи чланови страхују а старији се надају да никаквог насиља неће бити. Кроз Бабин Мост, који се налази уз сам магистрални пут Косовска Митровица – Приштина и у коме има 300 Срба, јуче је ретко ко излазио из куће.

Забринутост влада и у Осојану, повратничком селу које броји око 400 Срба, са око стотину деце. Бојан Остојић каже да је све мирно, али су људи напети и у страху.

„Надамо се да нас Албанци неће напасти. Шпански део Кфора је овде. Чули смо да војска има право да пуца, али сви ми, колико нас овде има, волели бисмо да се ниједан метак не опали”, каже за „Политику” Остојић и негира да има било каквих провокација.

Мирно је и у Гораждевцу, али веома напето. Страхује и Славица Дашић, која с петоро деце и мужем живи на излазу из Гораждевца, у кући на осами. Као и у свим српским срединама и овде је на снази радна обавеза, па су у селу наставници, професори, а није забележено да је ико из села отишао.

У нади да Албанци „неће насрнути” живе и становници Ораховца, Велике Хоче, Сувог Грла и Бање. Сви страхују, али страх надјачава решеност да не напуштају своје куће.

„Јавно се говори да Албанци поседују само 400.000 комада лаког наоружања, али сви ми знамо да су њихове куће пуне оружја, да ће се, уколико дође до насиља, и косовска полиција ставити на албанску страну”, казује један од житеља Сувог Грла, који верује да ће их уколико Албанци и нападну заштитити Кфор, као што су својевремено Шпанци „до последњег, бранили житеље Сувог Грла и Бање”.