Свако у свом гету

Косовска гранична полиција улази у аутобус на прелазу Јажинце између Македоније и Србије. Полицајац пита путнике, који су већином из Тетова:

– Где сте пошли?

– Идемо на Видовдан, у Грачаницу – одговарају вођа пута и новинари.

– Ма какав Видовдан, ко сте ви да идете на Видовдан? Не можете да прођете, вратите се назад!

Почиње препирка и објашњавање како сваке године, са званичним позивом и често уз помоћ македонске државе, долазе на обележавање Видовдана. Екипа македонске државне телевизије прети да ће почети да снима, ту су и локални медији, али полиција не попушта. Три сата пролазе, зову Приштину да се види шта да се ради с видовданским путницима. На крају саопштавају: осморо деце из тетовског Друштва „Свети Сава” не може да уђе на Косово јер немају уредна документа, остали могу, уз услов да не преспавају, него да се исте ноћи врате јер је „поверљиво брижни полицајац” дошапнуо да може бити нереда и проблема. Та реченица – да нешто може бити на Видовдан, као и незваничне информације да исламски екстремисти „нешто спремају” – унела је нову дозу страха и опреза у, и иначе, инцидентима оптерећене прославе Видовдана. У косовској полицији нико о томе званично није желео да говори, уз ограду да су они спремни да реагују и на такве изазове.

Власти у Приштини и албански екстремисти од самопроглашења независности настоје да Видовдан сведу на безлични поповско-верски празник, а екстремисти у инцидентима (каменовање аутобуса, свлачење одеће са ћириличним натписима, одузимање застава, пребијање…) стичу патриотске поене.

Међутим, обележавање годишњице једног од најзначајнијих датума српске историје није могуће тако ограничити, иако је, делом због прошлогодишњег скандала с председником Николићем, ове године на Газиместану била права осека српских државних функционера, а није се појавио нико ни из краљевског дома Карађорђевића. По дубини, на различите начине, Видовдан је, ипак, обележен садржајно, па су се глумци, сликари и писци нашли у гетима, као и на централној прослави „Видовданско песничко бдење” која се одржава ноћ уочи Видовдана.

„Да ли је тачна она пошалица да смо ми сви, данашњи Срби, потомци косовских кукавица које нису дошле у бој на Косово, па сад трпимо казну за ту издају?”, запитао се у беседи после примања награде „Златни крст кнеза Лазара” академик Душан Ковачевић. Он је подсетио на имена Данила Стојковића, Живорада Стојковића и патријарха Павла – три човека који су својим радом, скромношћу и обазривошћу обележили наше време – и посредно позвао на преиспитивање колико међу нама има Павла, Живорада и Данила. Образлажући награду додељену Ковачевићу, књижевник Горан Петровић је рекао да је „овде размак између давне прошлости и ишчекиване будућности тако занемарљив, да нам се чини да не живимо у садашњости”, додавши да Ковачевић ствара у тим временским процепима.

Симфонијски оркестар Радио-телевизије Србије, предвођен Бојаном Суђићем, дао је вечери пред Грачаницом посебну тежину, а публика је одушевљено пратила наступ, којем су присуствовали министар правде Никола Селаковић, шеф Канцеларије за КиМ Марко Ђурић и потпредседник косовске владе Бранимир Стојановић.

„Уметничка музика доказала је да и данас сјајно комуницира са слушаоцима, баш као што и манастир Грачаница, и у данашњем материјалном свету, вибрира духовношћу која се непобитно осећа”, изјавио је за „Политику” Бојан Суђић.

Литургију је служио патријарх српски Иринеј, који је позвао Србе на међусобно мирење и истакао да они који живе на Косову и Метохији заслужују сву подршку: „И ми који нисмо са овог простора морамо да помогнемо нашем народу овде да истраје, а да се они који су у избеглиштву врате на своја огњишта, иако су многи домови спаљени.”

Пут до Газиместана безбедносно је најслабија карика када је реч о прослави Видовдана, а ове године, дуж целог пута од Грачанице до Газиместана, на сваких педесетак метара били су распоређени полицајци, а могли су се видети и припадници Кфора, што се протеклих година није догађало.

После парастоса митрополит Амфилохије Радовић је рекао да постоје два принципа жртвовања: први – жртвовање себе за ближње, за част и вечно достојанство, што су урадили цар Лазар и Ђорђе Кастриот Скендербег, и други – када се људи жртвују за власт и освајање других, што је радио цар Мурат. Он је истакао да су „у наше вријеме европски, хришћански народи наставили овде, на Косову, путем султана Мурата, и жртвовали се за себе и своје интересе.”

Што због гласина о нападима и инцидентима, што због недоласка представника српског државног врха, парастосу на Газиместану присуствовао је мањи број људи.

„Када бих слушао шта се све прича и када бих се тога плашио, давно бих отишао са Косова”, каже Марко из Прилужја, док одлази са Газиместана, заједно са посетиоцима са Цетиња, из Ниша, Београда, Никшића... Одлазе и аутобуси који су Србе довезли из Грачанице, прате их кола Еулекса и Косовске полиције, прате их и новинари са укљученим камерама, јер се управо ови аутобуси редовно каменују. Успут само псовке и понека претња. На улазу у Грачаницу пролази се поред последњих албанских и америчких застава, а онда из жутог аутобуса неко кроз прозор избацује српску заставу. Улази се у „сигурност” српске гето слободе, Видовдан за сада протиче мирно.