Класика – тренд који не пролази

Није исто прочитати „Чаробни брег” Томаса Мана са осамнаест година и у зрелијем добу, јер као што је проблем времена важан у великим књижевним остварењима, тако и та дела после извесног времена пружају неке нове увиде за које читалац раније није био спреман. Да бисмо се вратили класици – Чехову, Достојевском, Флоберу, Прусту, Гогољу, не треба да будемо носталгичари, јер они су свеједно увек ту, наша савременост излази „из њихових шињела”.

Један од трендова сајмова књига у свету, па и код нас, у последње време дела су књижевних класика, поред нордијских трилера и стрип литературе. Разлога за то је више: проверене вредности увек су актуелне, потребно је обновити оне класике који дуже време нису били штампани, осавременити преводе и приближити их читаоцу. Међутим, објављивање класика у нашој средини, па и у региону, увек носи и известан ризик, јер поједини издавачи у жељи да што пре дођу до зараде користе старе преводе без консултовања преводилаца, чиме грубо крше ауторска права.

По мишљењу књижевне критичарке Наташе Анђелковић последњих година јесте приметно окретање већих и мањих издавача литерарним класицима.

– То је врста сигурности и опробаних вредности које читаоци стално траже, у класичним књижевним делима налазе се одговори на животна питања која повезују различите епохе. Без обзира на то што ће класици увек бити продавани, потребно је да издавачи стално откривају нове писце и књижевне тенденције. Ипак, ново увек носи и могућност да у некој средини не буде препознато као вредност, и отуда су класици оно што је опробано, на шта издавачи увек могу да рачунају. Да би привукли пажњу, посебно млађе публике, издавачи осмишљавају атрактивније корице књига, с фотографијама из филмских  екранизација познатих литерарних дела, сликом се приближавајући читаоцима, што и није пожељан манир – каже Наташа Анђелковић.

Једна од наших најстаријих приватних издавачких кућа „Дерета”, која ће следеће године обележити 35 година постојања, у свој препознатљиви стил убраја објављивање класика књижевности и филозофије. Само у скорије време „Дерета” је штампала дело класика 20. века Владимира Набокова „Прозирне ствари”, ново издање Ничеове „Веселе науке”, као и класично Босијеово дело филозофије историје „Расправа о општој историји”. У њеној великој библиотеци књижевних класика може се наћи све, од Хомера и Платона, преко Дантеа и Вијона, до Хашека и Карлоса Фуентеса. Ту су опробане преводилачке вредности Станислава Винавера, Милоша Н. Ђурића, Драгана Мраовића, Зорана Пауновића, Сандре Нешовић...

– Објављивање књижевних класика за издаваче је оно што се зове „for the love of the game”, чисто задовољство. Када је реч о интересовању читалаца то је константа, нешто што се не мења. Једно истраживање у Великој Британији показало је да добре старе преводе не треба мењати, и мислим да и код нас није било потребно поново преводити Сервантеса, на пример. Ипак, за „Дерету” Сандра Нешовић поново је превела Фуентесов роман „Смрт Артемија Круза”, једно од првих дела магичног реализма. Ово издање имало је седам уредничких читања – објашњава Александар Шурбатовић, уредник иностране књижевности у издавачкој кући „Дерета”.

Издавачка кућа „Геопоетика” у оквиру едиције „Ретро премијере” објављује књиге које су имале преводе у Југославији, или су временом једноставно изостављене. Има ту и књига аутора којима писање прозе није била примарна преокупација, а међу њима су Чарли Чаплин или Ингмар Бергман. Међу насловима „Ретро премијера” су: „Амадис од Гауле” непознатог аутора, а у верзији Анхела Росенблата, „Моја Африка” Карен Бликсен, „Свет позорнице” Чарлија Чаплина, „Воли револуцију” Александра Солжењицина, „Фани и Александер” Ингмара Бергмана и друге. Ове књиге преведене су у „Геопоетици” са оригиналних језика на српски. Владислав Бајац, писац и главни уредник „Геопоетике” приметио је, међутим, да објављивање класика, поред сталне провере истрајности квалитетне литературе, за неке издаваче важи и као сигурна и брза зарада, посебно ако се окористе истеклим ауторским правима.

Издавачка кућа „Лагуна” недавно је објавила романе „О мишевима и људима” и „Источно од раја” Џона Стајнбека, као и чувено дело Харпер Ли „Убити птицу ругалицу”, а поред иностраних, све више се усмерава на штампање дела домаћих класика: Андрића, Црњанског, Меше Селимовића, Пекића, Селенића, Светлане Велмар Јанковић, Добрице Ћосића... Када је реч о живим класицима, „Лагуна” ће објавити Сабрана дела Драгослава Михаиловића у 12 књига, темпом од три књиге годишње. У „Лагуниној” едицији светске књижевности могу се наћи дела Шекспира, Чехова, Џорџ Елиот, Кафке, Френсиса Скота Фицџералда... Дејан Михаиловић, уредник у „Лагуни”, као разлоге објављивања дела класика 20. века, као и ранијих епоха, наводи потребу да се пре свега млади читаоци упознају са врхунским остварењима светске и домаће књижевности.

– То је на неки начин обавеза издавача. Имиџ „Лагуне” градимо углавном на два плана: понудом вредних дела, као и тржишним пословањем које подразумева објављивање и бестселера, чиме се често покривају и некомерцијални наслови. Један од главних задатака издавача је да формира укус читалаца, да им понуди вредности које су већ осведочене, а то ће најбоље учинити поновним издавањем класика, али и објављивањем оних значајних дела светске књижевности која још код нас нису преведена – каже Михаиловић, додајући да „Лагуна” припрема један Кафкин роман у новом преводу, као и друга класична дела у новим преводима. Штампала је и култни роман Ханса Фаладе „Свако умире сам” у српском преводу, јер је претходно био преведен на хрватски.

Поред осталих, и „Вулкан издаваштво” објављује дела Александра Диме, Гистава Флобера, Меше Селимовића, чачански „Градац” кроз своје ауторе открива једну другу страну класичног, „Лом” враћа Селинџера, Селина, Хамсуна, Фантеа. И заиста, понекад се чини да је све већ откривено, и да нам остаје подсећање, признавање свих великих утицаја.