СДС, СДПС и ЈС подржавају промену Устава

Промена Устава, смањење броја посланика и проналажење бољих изборних правила јесте оно око чега се слажу посланичке групе ЈС, СДПС и коалиције окупљене око СДС-а, судећи по ономе што су јуче представили на јавном слушању које је организовала Акциона група за реформу политичког система. Међутим, свако од њих има различито виђење како би шта од поменутог требало регулисати.

Представљајући предлог Јединствене Србије, Петар Петровић је казао да би договором требало утврдити које су то хитне измене Устава неопходне и да би требало започети озбиљан рад на доношењу новог устава, који се неће мењати сваки час. Према његовим речима, ЈС нема ништа против смањења броја посланика, али под условом да се пронађе решење да сви делови Србије буду представљени у парламенту, јер „није реално да Београд има трећину посланика, без обзира на број становника, а да неки делови земље немају посланике”. ЈС се, како је рекао, залаже за пропорционални изборни систем, уз малу модификацију и задржавање природног прага за националне мањине. Он је истакао: „Ако задржимо пропорционални изборни систем, онда ЈС сматра да власници посланичких и одборничких мандата треба да буду странке које су их кандидовале. ЈС сматра да председника републике треба бирати непосредно, као и до сада. Такав систем ми имамо од почетка, а такав је и у земљама у окружењу, али ако већина буде за то да се он бира у парламенту, ЈС се неће противити.”

Социјалдемократска партија Србије, како је рекао Милорад Мијатовић, залаже се за смањење броја посланика у Скупштини Србије са 250 на 150, у Скупштини АП Војводине са 120 на 80, а локалне самоуправе имале би, у зависности од величине, од 19 до 59 одборника. Према његовим речима, требало би увести пропорционални персонализовани изборни систем и степенасти цензус, па би тако цензус за једну странку износио три одсто, за двочлану коалицију пет, трочлану седам и за коалицију коју чине четири и више партија девет одсто. Према његовим речима, требало би успоставити државну изборну комисију и донети закон о влади којим би се прописало да свака влада има 18 чланова, 15 министара, два потпредседника и премијера. СДПС се залаже и за избор председника републике у парламенту.

Социјалдемократска странка Бориса Тадића, како је рекао њен представник Ненад Констатиновић, противи се доношењу новог устава и предлаже измену постојећих решења око којих би се сагласила већина грађана и њихових представника. Он је истакао да је садашњи Устав „плод компромиса између политике Бориса Тадића, која је била усмерена ка ЕУ, и политика Војислава Коштунице и Томислава Николића, које су биле изричито против ЕУ”. СДС је за смањење броја посланика на 150, за пропорционални персонализовани изборни систем и за поделу Србије на најмање 15 изборних јединица. Према његовим речима, градоначелници и одборници бирали би се на непосредним изборима. Што се тиче избора председника Србије, Константиновић није конкретно рекао за шта је СДС, али је објаснио да, уколико непосредан избор остане на снази, треба повећати председничка овлашћења, а уколико председник буде биран у парламенту, треба да остану као што су сада или да буду нешто мања.

Заједно за Србију (ЗЗС), како је рекао лидер странке Душан Петровић, залаже се за децентрализацију Србије. Према његовим речима, ЗЗС предлаже да свако насељено место има свој буџет, који би се пунио порезом на имовину са његове територије. Петровић је рекао да би Србија требало да буде подељена на три региона – Војводину, Београд и централну Србију – и додао: „То је од значаја за дугорочну безбедност и економски развој земље. Погледајте део између Куршумлије и Мердара, то је најређе насељени простор у Европи, док је део између Мердара и Подујева најгушће насељени простор у Европи. Шта је још потребно рећи да би нам се упалила црвена лампица?”

За разлику од прошлог, овај пут су се представницима америчке амбасаде и УСАИД-а у праћењу јавног слушања придружили и представници ОЕБС-а.

М. Чекеревац