Шојблеов хор против Грчке

Од нашег дописника

Франкфурт, Хајделберг – Упркос томе што је немачка канцеларка Ангела Меркел и јуче поновила да ће оставити „отворена врата” за нове преговоре са Грцима после референдума о споразуму са међународним кредиторима, немачка политичка елита, предвођена министром финансија Волфгангом Шојблеом, безмало хорски пева другу песму. Водећи владајући демохришћани и социјалдемократе не само што су још прексиноћ и јуче ујутру прогнозирали да програм помоћи Атини неће бити продужен већ су и отворено прижељкивали излазак Грчке из еврозоне.

„Верујем да би на крају јасно припремљен и разумно организован грегзит (излазак Грчке из еврозоне) био најбоље решење”, рекао је јуче за Радио Дојчландфунк баварски министар финансија Маркус Зедер, чиме је заправо само поновио суштину онога што Грцима поручује први човек финансија целе Немачке.

Дан пре него што није било у потпуности јасно да ли ће Атина у року платити рату од 1,6 милијарди евра Међународном монетарном фонду (ММФ), Шојбле је у разговору за први канал немачке државне телевизије АРД инсистирао да је „Грчка најавила да неће платити ММФ-у, што значи да ће ММФ прекинути све даље исплате кредита”.

„Грчка влада неће моћи да уништи Европу”, рекао је Шојбле. „Грчка је на тешком путу. Али ми ћемо учинити све да Европу одржимо стабилном.”

Иако то не говори отворено, Шојбле сматра да је излазак Грчке из еврозоне у најбољем интересу Европе. Премда је предводник чврстог става према Грцима, извори у Бундестагу тврде да је он прекјуче по подне на за јавност затвореном састанку са шефовима посланичких група рекао да је „могуће да Грчка остане у еврозони чак и ако Грци гласају против споразума са кредиторима”. Он је наводно додао да ће Европска централна банка учинити све да спасе евро ако Грци одбију услове за нови пакет финансијске помоћи.

Ову незваничну информацију Шојблеов кабинет није желео да потврди јер је разговор са посланицима био приватан, али све ово указује да се званични Берлин већ припрема на то да ће на референдуму у недељу Грци рећи „не”.

Француски економиста Тома Пикет је у разговору за немачки недељник „Цајт” изјавио да је „Немачка прави пример земље која никада у историји није отплатила своје државне дугове”.

„Нити после Првог, ни после Другог светског рата. С друге стране, после Француско-пруског рата 1870, када је тражила високу одштету, добила ју је. Француска држава је због тога деценијама грцала у дуговима”, рекао је Пикети, указујући да је отписивање дугова Немцима 1953. била рационална економска одлука тадашњих кредитора, међу којима су били Велика Британија, Француска, али и Грчка и Шпанија.

Он сматра да Немачка мора да превазиђе национални егоизам који је обележио уједињење државе.

„Дуго је постојао страх да ће је то (уједињење) економски бацити уназад. Али када је уједињење успело, захваљујући функционалном социјалном моделу и индустријској структури, земља је постала толико поносна на своје постигнуће да је почела да држи лекције другим земљама. То је помало инфантилно. Наравно, разумем значај који успешно уједињење има за личну историју канцеларке Ангеле Меркел. Али сада Немачка мора да размисли. У супротном, њен став према дуговима биће велика претња за Европу”, сматра Пикети. Упитан шта би саветовао Меркеловој, он је истакао да ће „они који желе да избаце Грчку из еврозоне завршити на сметлишту историје”. „Ако канцеларка жели да себи обезбеди место у историји, као што је успео (Хелмут) Кол са уједињењем, мора сада да постигне споразум о грчком питању – укључујући и одржавање конференције о (грчким) дуговима на којој би кренули од нуле. Али тада са новом знатно стриктнијом буџетском дисциплином.”

И док у влади у Берлину има све више чланова „Шојблеовог хора”, који се се не плаши одласка Грчке из еврозоне, канцеларка је на јучерашњој конференцији за новинаре у Берлину, после посете косовског премијера Исе Мустафе, рекла да „врата остају отворена за разговоре”, али да ништа више не може о томе да каже.

Ненад Радичевић

------------------------------------------------------------------

Грчка је „крава на леду”, кредитори „музу корбачем”

Атина и њени кредитори од почетка преговора не бирају речи и не скривају шта осећају према другој страни Јерун Дејселблум и Јанис Варуфакис„Грчка је крава која исувише дуго клиза по танком леду: треба је хитно вратити на сигурније тле.” Тим речима је Жан-Клод Јункер, председник Европске комисије, описао почетком месеца пред гостима из Латинске Америке земљу на корак од највећег државног банкрота у историји.

Захтеви грчких поверилаца јесу „покушај да се из болесне краве бичевањем измузе млеко”, оценио је у јануару, на почетку мучних преговора новоизабране левичарске владе у Атини и „тројке” њених кредитора (ММФ-а, Европске комисије и Европске централне банке), грчки министар финансија Јанис Варуфакис.

Између два поређења с кравом када је реч о дужничкој драми, Јункеровог у јуну и Варуфакисовог у јануару, Атина и њени кредитори нису превише бирали речи нити су крили шта осећају према другој страни.

„Нећемо ваших седам милијарди рате кредита. Тај ’програм’ је ионако био отров утрапљен Грчкој, покушај да се земља и народ затуку фискалним дављењем”, поручио је Варуфакис уочи доласка Јеруна Дејселблума, председника Еврогрупе, крајем јануара у Атину.

Слутећи невољу, Дејселблум је најавио да у Атину путује ради упознавања са лидерима нове власти. Варуфакис је на потоњој конференцији за штампу успео толико да разбесни Дејселблума да је Холанђанин напустио скуп не прихватајући ниједно новинарско питање. „Нећете од Грчке направити дужничку колонију. Не прихватамо никакве разговоре са страним инспекторима – то су лоше скрпљене антиевропске формације”, поручио је Варуфакис. Дејселблум се на то дигао без речи, шапнуо нешто на уво грчком министру финансија и напустио земљу. Након следећег сусрета Дејселблума и Варуфакиса, Грк је демантовао извештај француског „Либерасиона” да су се двојица званичника замало потукла песницама. Комуникација између нових протагониста власти у Атини и њених кредитора током пролећа била је све напетија. Варуфакис је „неотесани згубидан, аматер и губитник”, сложно су закључили о грчком колеги са дугогодишњом каријером предавача на универзитетима у Великој Британији, Аустралији, Грчкој и САД министри финансија еврозоне окупљени у Риги. Еврозона је заједница крхка као кула карата, ако измакнете Грчку, срушиће се, казао је Варуфакис. Европљани се од тада клоне грчког колеге, да би истурену улогу у преговарачкој арени преузео ништа мање опор премијер Алексис Ципрас.

„Доста је било дављења и понижавања Грчке. Рећи ћемо ’не’ бруталним захтевима кредитора, који из ко зна којих разлога желе да баце Грчку на колена”, Ципрасов је редовни поклич.

Ни кредитори, с друге стране, нису Грчкој остали дужни. „Грчка је најгори клијент са којим је ММФ икада имао посла”, изустила је Кристин Лагард пошто је Ципрас тражио „кривичну одговорност” за грешке које је починила „у грчкој експерименталној лабораторији”. Грчка треба да престане да се коцка, поиграва са Европом, залуђује кредиторе површним предлозима, намерно пушта да цури време – део је арсенала порука које ових дана Атини упућују Доналд Туск, председник Европског савета, званични Рим, Париз, Лондон...

„Осећам се изданим што Грчка није прихватила предлог реформи кредитора и што одлуку препушта бирачима”, изјавио је прошлог викенда Жан-Клод Јункер.

Грчки кредитори неспособни су да разумеју шта значи воља народа, одговара Алексис Ципрас.

Т. Вујић