Лажирање левице у Србији

Да ли се још ико сећа да је на парламентарним изборима 2012. учествовала политичка партија, на брзину формирана пред саме изборе, под називом Покрет радника и сељака? И да ју је предводио нико други до професор Факултета безбедности? Тај се покрет у предизборној кампањи одликовао оштром и запаљивом реториком упереном против власти оличене у тадашњем председнику Борису Тадићу. „Не обећавам веће плате, али обећавам да изводим војску и почињем да хапсим”, „Ако се ствари не могу решити дијалогом, онда морају да раде мотке” – то су само неке од предизборних изјава професора безбедности. Међутим, како је Тадићу претио пораз од тадашњег опозиционог кандидата Томислава Николића, председник Покрета радника и сељака је у другом кругу председничких избора подржао управо Тадића. Након избора, поменути професор није више био председник Покрета радника и сељака, већ опет професор безбедности, а његова партија, заједно са својом запаљивом реториком, нестала је без трага и гласа.

Много је тога остало неразјашњено иза ове нагло замрле партије – а ево већ се слична иницијатива, која такође има везе са Демократском странком, поново јавља, само је овог пута у главној улози професор социологије. И тај професор социологије, кад је реч о бурним најавама хапшења „чим дођу на власт”, не заостаје нимало за професором безбедности, па делује као да ове две појаве нису баш толико без додирних тачака. Како је акроним Покрета радника и сељака био ПРС, то је једног колумнисту навело да изјави како је професор безбедности „прсô”: а, судећи по погледу новинарке Љубице Гојгић, чини се да је и она стекла сличан утисак о професору социологије кога је интервјуисала. Двојицу професора такође повезује чврсто уверење да ће доћи на власт – професору безбедности то, нажалост, није пошло за руком, али можда социолог успе. Кампања је изгледа већ почела – Борка Стефановића смо недавно затекли како се у житном пољу, загледан у даљину, слика за „Фејсбук” глумећи Емилијана Запату.

С обзиром на то да је поменути социолог изјавио да ће нова левичарска партија, то јест покрет, заступати идеале „слободарске левице”, можда би му ипак требало објаснити да су ти идеали неспојиви са стављањем под ма чију команду, а посебно под команду бившег „извршиоца задатака Бориса Тадића”, како је сам професор окарактерисао Борка Стефановића.

У време када смо (2009) помагали радницима једног предузећа из унутрашњости да организују протест испред Агенције за приватизацију, тадашња власт је трвења око геј параде покушавала да искористи како би успут сузбила радничке протесте. Професор безбедности, ангажован од „цивилног сектора” за безбедносну процену геј параде, у јавности је упозоравао на опасност не само од десног већ и левог „екстремизма” и саветовао да се тим левичарским „екстремистима” онемогући присуство на радничким протестима како се не би ставили на њихово чело. Пошто у то време није било пуно активиста који су долазили да подрже радничке протесте, у његовим изјавама препознао сам своје пријатеље и себе, иако међу нама није било никаквих екстремиста, нити смо хтели да будемо на челу било чега. Наше изненађење било је утолико веће кад смо сазнали да се тај исти професор, две године касније, прогласио за неприкосновеног предводника не само радника већ и сељака, повевши их на изборну утакмицу с неславним крајем. Остаје нам да видимо докле ће догурати Борко Стефановић са свим „троцкистима, анархистима, марксистима, титоистима и стаљинистима”, које позива да га прихвате за шефа.

Председник Покрета за слободу