Lažiranje levice u Srbiji

Da li se još iko seća da je na parlamentarnim izborima 2012. učestvovala politička partija, na brzinu formirana pred same izbore, pod nazivom Pokret radnika i seljaka? I da ju je predvodio niko drugi do profesor Fakulteta bezbednosti? Taj se pokret u predizbornoj kampanji odlikovao oštrom i zapaljivom retorikom uperenom protiv vlasti oličene u tadašnjem predsedniku Borisu Tadiću. „Ne obećavam veće plate, ali obećavam da izvodim vojsku i počinjem da hapsim”, „Ako se stvari ne mogu rešiti dijalogom, onda moraju da rade motke” – to su samo neke od predizbornih izjava profesora bezbednosti. Međutim, kako je Tadiću pretio poraz od tadašnjeg opozicionog kandidata Tomislava Nikolića, predsednik Pokreta radnika i seljaka je u drugom krugu predsedničkih izbora podržao upravo Tadića. Nakon izbora, pomenuti profesor nije više bio predsednik Pokreta radnika i seljaka, već opet profesor bezbednosti, a njegova partija, zajedno sa svojom zapaljivom retorikom, nestala je bez traga i glasa.

Mnogo je toga ostalo nerazjašnjeno iza ove naglo zamrle partije – a evo već se slična inicijativa, koja takođe ima veze sa Demokratskom strankom, ponovo javlja, samo je ovog puta u glavnoj ulozi profesor sociologije. I taj profesor sociologije, kad je reč o burnim najavama hapšenja „čim dođu na vlast”, ne zaostaje nimalo za profesorom bezbednosti, pa deluje kao da ove dve pojave nisu baš toliko bez dodirnih tačaka. Kako je akronim Pokreta radnika i seljaka bio PRS, to je jednog kolumnistu navelo da izjavi kako je profesor bezbednosti „prsô”: a, sudeći po pogledu novinarke Ljubice Gojgić, čini se da je i ona stekla sličan utisak o profesoru sociologije koga je intervjuisala. Dvojicu profesora takođe povezuje čvrsto uverenje da će doći na vlast – profesoru bezbednosti to, nažalost, nije pošlo za rukom, ali možda sociolog uspe. Kampanja je izgleda već počela – Borka Stefanovića smo nedavno zatekli kako se u žitnom polju, zagledan u daljinu, slika za „Fejsbuk” glumeći Emilijana Zapatu.

S obzirom na to da je pomenuti sociolog izjavio da će nova levičarska partija, to jest pokret, zastupati ideale „slobodarske levice”, možda bi mu ipak trebalo objasniti da su ti ideali nespojivi sa stavljanjem pod ma čiju komandu, a posebno pod komandu bivšeg „izvršioca zadataka Borisa Tadića”, kako je sam profesor okarakterisao Borka Stefanovića.

U vreme kada smo (2009) pomagali radnicima jednog preduzeća iz unutrašnjosti da organizuju protest ispred Agencije za privatizaciju, tadašnja vlast je trvenja oko gej parade pokušavala da iskoristi kako bi usput suzbila radničke proteste. Profesor bezbednosti, angažovan od „civilnog sektora” za bezbednosnu procenu gej parade, u javnosti je upozoravao na opasnost ne samo od desnog već i levog „ekstremizma” i savetovao da se tim levičarskim „ekstremistima” onemogući prisustvo na radničkim protestima kako se ne bi stavili na njihovo čelo. Pošto u to vreme nije bilo puno aktivista koji su dolazili da podrže radničke proteste, u njegovim izjavama prepoznao sam svoje prijatelje i sebe, iako među nama nije bilo nikakvih ekstremista, niti smo hteli da budemo na čelu bilo čega. Naše iznenađenje bilo je utoliko veće kad smo saznali da se taj isti profesor, dve godine kasnije, proglasio za neprikosnovenog predvodnika ne samo radnika već i seljaka, povevši ih na izbornu utakmicu s neslavnim krajem. Ostaje nam da vidimo dokle će dogurati Borko Stefanović sa svim „trockistima, anarhistima, marksistima, titoistima i staljinistima”, koje poziva da ga prihvate za šefa.

Predsednik Pokreta za slobodu