Енглези купују по пола села

Будва – Пошто је уз морску пену постало претесно купци некретнина, махом инострани, све више се окрећу залеђу црногорске обале. Старе сеоске куће, још више терасасте ливаде испод и изнад њих, привлаче Русе, Ирце, Енглезе...

Како заштитити амбијент од оних који увелико купују и граде, или тек намеравају да зидају виле и дворце који штрче неприродно из приморског крша, питање је којим се баве нарочито у општини Будва. Тамо где се највише тргује и гради.

Челни људи најбогатије црногорске општине су категорични да промет земљишта и кућа не треба забрањивати. Ред ће се уводити урбанистичким плановима који ће осујетити енормну градњу вила и викендица чији габарити „прескачу” природу.

Будва је прва општина у Црној Гори која спрема урбанистичке планове за своја села. Она која се пружају од песковитих плажа до врха Паштровске горе, а која су већ увелико нападнута градњом богатих странаца или адаптацијом камених кућа на простору од Јаза до Буљарице.

– Тим плановима не желимо никако да спречимо промет некретнина, нити да забранимо градњу. Хоћемо да уведемо ред када је у питању градња у такозваним руралним срединама, да сачувамо и природу и старо грађевинско наслеђе, да побољшамо укупан квалитет живота и нарочито туристичку понуду наше регије. И, треба и то рећи, хоћемо да од градње у залеђу имају користи и општина и држава кроз разне комуналне и друге таксе које ће се плаћати и за сеоска подручја, каже Рајко Куљача, градоначелник Будве.

Странци, истичу наши саговорници, веома су дисциплиновани. Хоће да раде по плановима, када им се понуде. Они засад купују старе куће, плацеве, али и веће комплексе. Тако су, рецимо, Енглези купили део села Брда, изнад Петровца на мору, такође и део Андровића, села које се налази нешто јужније, веће парцеле у Тудоровићима код Светог Стефана. Догодило се да су неке од саграђених вила махом од мермера, алуминијума, стакла и других врло урбаних материјала. Те раскошне виле и викендице и те како штрче поред камених кућа старих и по две стотине година. Посебно села у Паштровићима, мада је слично и другде дуж обале, имају занимљиву архитектуру у којој доминирају камен, дрво и цреп звани „каналица”. Сеоски путеви су били поплочани каменом, око њих су такође камена гувна која су представљала зборна места и својеврсне видиковце одакле пуца поглед на добар део обале. Будућа градња биће у складу са материјалима који су одавно коришћени у тим селима, али и са њиховим духом. Такозване студије о локацији за сеоске зоне предвиђаће куће које ће имати приземље и спрат, лепа дворишта, базене.

Дакле, поред бројних планова за градске зоне и села ће бити „нацртана” за будућност. Тако ће бити спречена импровизација, градња на своју руку која подразумева да власник земљишта зида шта му се свиди, да „преноси” у приморје објекте који више приличе континенту и слично. Управо је тај вакуум који је настао услед недостатка планова, али и застарелости неких од њих, коришћен за прекомерну и неадекватну градњу која је у приличној мери наружила лепо лице јужнојадранске обале, делом и њеног залеђа. Квалитетни урбанистички планови и, наравно, њихово доследно поштовање омогућиће и реализацију Мастер плана развоја туризма на овом подручју до 2020. године који је усвојила Влада Црне Горе.

--------------------------------------------------

Легализација

Део објеката који су саграђени мимо планова и без потребних папира биће, тамо где је могуће, легализован. Њихови власници платиће не мале износе на име комуналних такси које ће општина Будва користити за инфраструктурне и друге неопходне објекте. Тамо где то није могуће учинити биће и – рушења.