Englezi kupuju po pola sela

Budva – Pošto je uz morsku penu postalo pretesno kupci nekretnina, mahom inostrani, sve više se okreću zaleđu crnogorske obale. Stare seoske kuće, još više terasaste livade ispod i iznad njih, privlače Ruse, Irce, Engleze...

Kako zaštititi ambijent od onih koji uveliko kupuju i grade, ili tek nameravaju da zidaju vile i dvorce koji štrče neprirodno iz primorskog krša, pitanje je kojim se bave naročito u opštini Budva. Tamo gde se najviše trguje i gradi.

Čelni ljudi najbogatije crnogorske opštine su kategorični da promet zemljišta i kuća ne treba zabranjivati. Red će se uvoditi urbanističkim planovima koji će osujetiti enormnu gradnju vila i vikendica čiji gabariti „preskaču” prirodu.

Budva je prva opština u Crnoj Gori koja sprema urbanističke planove za svoja sela. Ona koja se pružaju od peskovitih plaža do vrha Paštrovske gore, a koja su već uveliko napadnuta gradnjom bogatih stranaca ili adaptacijom kamenih kuća na prostoru od Jaza do Buljarice.

– Tim planovima ne želimo nikako da sprečimo promet nekretnina, niti da zabranimo gradnju. Hoćemo da uvedemo red kada je u pitanju gradnja u takozvanim ruralnim sredinama, da sačuvamo i prirodu i staro građevinsko nasleđe, da poboljšamo ukupan kvalitet života i naročito turističku ponudu naše regije. I, treba i to reći, hoćemo da od gradnje u zaleđu imaju koristi i opština i država kroz razne komunalne i druge takse koje će se plaćati i za seoska područja, kaže Rajko Kuljača, gradonačelnik Budve.

Stranci, ističu naši sagovornici, veoma su disciplinovani. Hoće da rade po planovima, kada im se ponude. Oni zasad kupuju stare kuće, placeve, ali i veće komplekse. Tako su, recimo, Englezi kupili deo sela Brda, iznad Petrovca na moru, takođe i deo Androvića, sela koje se nalazi nešto južnije, veće parcele u Tudorovićima kod Svetog Stefana. Dogodilo se da su neke od sagrađenih vila mahom od mermera, aluminijuma, stakla i drugih vrlo urbanih materijala. Te raskošne vile i vikendice i te kako štrče pored kamenih kuća starih i po dve stotine godina. Posebno sela u Paštrovićima, mada je slično i drugde duž obale, imaju zanimljivu arhitekturu u kojoj dominiraju kamen, drvo i crep zvani „kanalica”. Seoski putevi su bili popločani kamenom, oko njih su takođe kamena guvna koja su predstavljala zborna mesta i svojevrsne vidikovce odakle puca pogled na dobar deo obale. Buduća gradnja biće u skladu sa materijalima koji su odavno korišćeni u tim selima, ali i sa njihovim duhom. Takozvane studije o lokaciji za seoske zone predviđaće kuće koje će imati prizemlje i sprat, lepa dvorišta, bazene.

Dakle, pored brojnih planova za gradske zone i sela će biti „nacrtana” za budućnost. Tako će biti sprečena improvizacija, gradnja na svoju ruku koja podrazumeva da vlasnik zemljišta zida šta mu se svidi, da „prenosi” u primorje objekte koji više priliče kontinentu i slično. Upravo je taj vakuum koji je nastao usled nedostatka planova, ali i zastarelosti nekih od njih, korišćen za prekomernu i neadekvatnu gradnju koja je u priličnoj meri naružila lepo lice južnojadranske obale, delom i njenog zaleđa. Kvalitetni urbanistički planovi i, naravno, njihovo dosledno poštovanje omogućiće i realizaciju Master plana razvoja turizma na ovom području do 2020. godine koji je usvojila Vlada Crne Gore.

--------------------------------------------------

Legalizacija

Deo objekata koji su sagrađeni mimo planova i bez potrebnih papira biće, tamo gde je moguće, legalizovan. Njihovi vlasnici platiće ne male iznose na ime komunalnih taksi koje će opština Budva koristiti za infrastrukturne i druge neophodne objekte. Tamo gde to nije moguće učiniti biće i – rušenja.