Качаревци омастили госте

Панчево – Певач, уз пратњу малог оркестра и моћног озвучења, непрестано пева исту песму, са рефреном: „Ево ме, опет, ево, најлепше Качарево”. У качаревачкој хали спортова, у маси која се тиска по одавно потамнелом и замашћеном паркету, нико га не слуша. Људи хрле да у што краћем року обиђу све штандове и процене где је најјефтиније, па да онда започну други круг обиласка, купње ради.

Невелики плато испред хале, крцат је Качаревцима који су направили импровизоване тезге и на њима продају домаће производе. Цене су углавном двоструко веће него код великих кланичара. Неки су покушали да Београђанима и Панчевцима, којих је овде највише било, подвале џигерњачу за шварглу, потценивши гастрономска знања варошана.

Када у Качареву наступе дани „Сланинијаде”, а ове је године то било од 14. до 17. фебруара, мештани листом износе на продају све за шта процене да би могло да занима грађане, жељне подсећања на мирисе и укусе давних дана. А ове су године качаревачку „Сланинијаду” походиле и ћевабџије из Чачка, произвођачи „ракије од меда” из Змајева и препеченице из Лучана, грнчари из Злакуса, винари из Карловаца сремских, произвођачи сира из Прањана, туцане црвене паприке из Каћа... Било је пребранца и паприкаша с ногу, домаћих пихтија и кобасица на метар.

На званичном сајту „Сланинијаде”, Качаревци су, уз оптимистичку процену да ће за вакта „сајма холестерола” угостити 100.000 душа, искористили прилику да „опањкају” лесковачку „Роштиљијаду” и Кобасицијаду” у Турији, тврдећи да су то тек бледе имитације онога што они раде већ 21 годину. Но ове године Качарево и Банат су се помало и обрукали, јер је међу неколико стотина узорака сланине, за најбољу проглашена она коју је донео Драган Ковачев из – Мола. Лауреат је одмах своју сланину изнео на продају, а ко год је веровао да је то иста сланина као она која је окићена шампионским звањем, могао ју је пазарити по цени од 400 динара за килограм. Качаревачки мангупи разгласили су да се таква сланина, каква је победничка, могла добити једино укрштањем крмаче и јелена...

Другог дана „Сланинијаде”, „најмасније село Србије” походио је и министар за трговину и услуге Предраг Бубало. У друштву председника организационог одбора Сланинијаде Ненада Шалетића, обишао је све штандове и стоички пробао све што му је понуђено. Министар је новинарима изјавио да је штета што не можемо да у ЕУ извозимо свињско месо, а домаћине је, од тог става више занимало како му се свиђају кобасице, сланина и шунка које је пробао. Специјални гости „Сланинијаде” била су и деца из Гораждевца, са Косова.

Иначе, Качаревци пију најлошију воду у општини Панчево, али то примају с филозофским миром: како нам рече један мештанин, „Уз оволико крметине и прерађевина од ње, треба пити само вино”.