Kačarevci omastili goste

Pančevo – Pevač, uz pratnju malog orkestra i moćnog ozvučenja, neprestano peva istu pesmu, sa refrenom: „Evo me, opet, evo, najlepše Kačarevo”. U kačarevačkoj hali sportova, u masi koja se tiska po odavno potamnelom i zamašćenom parketu, niko ga ne sluša. Ljudi hrle da u što kraćem roku obiđu sve štandove i procene gde je najjeftinije, pa da onda započnu drugi krug obilaska, kupnje radi.

Neveliki plato ispred hale, krcat je Kačarevcima koji su napravili improvizovane tezge i na njima prodaju domaće proizvode. Cene su uglavnom dvostruko veće nego kod velikih klaničara. Neki su pokušali da Beograđanima i Pančevcima, kojih je ovde najviše bilo, podvale džigernjaču za švarglu, potcenivši gastronomska znanja varošana.

Kada u Kačarevu nastupe dani „Slaninijade”, a ove je godine to bilo od 14. do 17. februara, meštani listom iznose na prodaju sve za šta procene da bi moglo da zanima građane, željne podsećanja na mirise i ukuse davnih dana. A ove su godine kačarevačku „Slaninijadu” pohodile i ćevabdžije iz Čačka, proizvođači „rakije od meda” iz Zmajeva i prepečenice iz Lučana, grnčari iz Zlakusa, vinari iz Karlovaca sremskih, proizvođači sira iz Pranjana, tucane crvene paprike iz Kaća... Bilo je prebranca i paprikaša s nogu, domaćih pihtija i kobasica na metar.

Na zvaničnom sajtu „Slaninijade”, Kačarevci su, uz optimističku procenu da će za vakta „sajma holesterola” ugostiti 100.000 duša, iskoristili priliku da „opanjkaju” leskovačku „Roštiljijadu” i Kobasicijadu” u Turiji, tvrdeći da su to tek blede imitacije onoga što oni rade već 21 godinu. No ove godine Kačarevo i Banat su se pomalo i obrukali, jer je među nekoliko stotina uzoraka slanine, za najbolju proglašena ona koju je doneo Dragan Kovačev iz – Mola. Laureat je odmah svoju slaninu izneo na prodaju, a ko god je verovao da je to ista slanina kao ona koja je okićena šampionskim zvanjem, mogao ju je pazariti po ceni od 400 dinara za kilogram. Kačarevački mangupi razglasili su da se takva slanina, kakva je pobednička, mogla dobiti jedino ukrštanjem krmače i jelena...

Drugog dana „Slaninijade”, „najmasnije selo Srbije” pohodio je i ministar za trgovinu i usluge Predrag Bubalo. U društvu predsednika organizacionog odbora Slaninijade Nenada Šaletića, obišao je sve štandove i stoički probao sve što mu je ponuđeno. Ministar je novinarima izjavio da je šteta što ne možemo da u EU izvozimo svinjsko meso, a domaćine je, od tog stava više zanimalo kako mu se sviđaju kobasice, slanina i šunka koje je probao. Specijalni gosti „Slaninijade” bila su i deca iz Goraždevca, sa Kosova.

Inače, Kačarevci piju najlošiju vodu u opštini Pančevo, ali to primaju s filozofskim mirom: kako nam reče jedan meštanin, „Uz ovoliko krmetine i prerađevina od nje, treba piti samo vino”.