Ђавоља варош на 16. месту
Средином фебруара, на ранг-листи швајцарске агенције Вебер за избор седам светских чуда природе, једини кандидат из Србије, Ђавоља варош код Куршумлије, налази се на (још завидном) 16. месту. У овој планетарној интернет игри – такмичењу – учествује око 300 необичних појава – најчувенијих река, језера, обала, вулкана и водопада, плажа и коралних гребена, планина и прашума – насталих деловањем природних сила.
Међу њима је и Ђавоља варош, изузетна по изгледу и начину постанка, пратећим легендама, можда и по називу локалитета у малој земљи на Балкану. Ова игра примамљивим приказима сваког кандидата помоћи ће да туристи засите своју радозналост, тако што ће обићи одабрана места. Гласање за улазак међу првих 21 траје до краја године, а тај резултат је веома важан за даљи опстанак у трци за туристичку промоцију. Туристичкој организацији Куршумлије помажу и АД „Планинка” (предузеће за природна лечилишта, туризам и производњу воде „Пролом”), Министарство за дијаспору, као и Туристичка организација Србије. Гласање се обавља преко адреса:
www.djavoljavaros.com или www.natural17.com.
Покретач и организатор овог представљања Ђавоље вароши свету, директор Туристичке организације Куршумлија Радован Танасковић, тумачи тренутни положај на ранг-листи:
– Није ни ово лоше ако се погледа какви су нам конкуренти и да смо набоље пласирани од свих европских кандидата. Обучавамо десетак младих туристичких водича, тако да ћемо и у том погледу спремно дочекати очекивани налет туриста, већ на пролеће. Сви ће наћи смештај, или у приватним кућама или у хотелу–лечилишту „Пролом бања”.
Крајем децембра, Ђавоља варош је заузела прво место на Веберовој интернет ранг-листи. Потом је била трећа, па пета. Важно је да не склизне испод 21. места, што би значило испадање из даље игре за избор седам најбољих. Листа водећих сада изгледа овако: 1. Кокс базар плажа, Бангладеш, Азија; 2. Сундарбанс, шума, Бангладеш, Индија, Азија; 3. Кокосова острва, Костарика, Северна Америка; 4. река Ганг, Бангладеш, Индија, Азија; 5. Ха Лонг Баy, залив, Вијетнам, Азија; 6. Монт Еверест, планина, Непал, Азија; 7. Фонг На-Ке Банг, Национални парк, Вијетнам, Азија; 8. Амазон, река, шума, Боливија, Бразил, Колумбија, Еквадор, Перу, Венецуела, Јужна Америка; 9. Атитлан, језеро, Гватемала, Северна Америка; 10. Фансипан, планина, Вијетнам, Азија; 11. Пакаја, вулкан, Гватемала, Северна Америка; 12. Фуџи, планина, Јапан, Азија; 13. Викторијини водопади, Замбија, Африка; 14. Платано, шума, Хондурас, Северна Америка; 15. Нијагарини водопади, а место број 16. заузима Ђавоља варош, Србија, Европа, стење (rock formation), док су Титикака језеро из Перуа и Боливије, Јужна Америка; острва Бора-Бора из Француске Полинезије, Океанија; Гранд кањон, Северна Америка и архипелаг Галапагос, Малдиви, Азија, као и врх К2, за петама Ђавољој вароши, по броју досадашњих гласова. Времена има до краја године, па се и чуда могу згодити у избору за седам светских чуда природе.
Да ли су љубитељи и гласачи за Ђавољу варош затајили, истрошили (јер с једне и-мејл адресе може се послати само један глас за седам изабраних) или ће тек да приону на рачунаре, тек, српски локалитет привлачи пажњу иностране јавности. Радовану Танасковићу јавља се све више људи из иностранства који се интересују за туристичке појединости. Али зашто је Ђавоља варош толико занимљива?
У објашњењу настанка Ђавоље вароши пише: „Пре више милиона година цело подручје је било средиште снажних вулканских активности, о чему и данас сведоче разнобојне стене у залеђу стубова. Међутим, појава је настала релативно касно, а настанку су највише допринели људи. Уништавајући шуму, отворили су пут разорном деловању воде, при чему су крупни комади стена штитили дубље и мекше слојеве земље од удара кишних капи и спирања.
У тој првој етапи деловањем кише и ерозијом, урушава се земљиште, сем испод стена које својом тежином спречавају његово даље осипање. Тако настају пирамиде или куле. Камени блокови на врховима стубова служе као кишобран, али водене бујице и даље пролазе између фигура, спирају земљу и чине да временом постају све више. Та појава спада у другу етапу која се састоји у ’финалној обради’. Наиме, дејством природних сила, пирамиде и куле се још више истањују, тако да на крају остају правилни стубови са каменим капама....”
Тако, ето, траје Ђавоља варош са свим својим „сватовима” који су остали окамењени, јер су кажњени због родоскрвног брака. Кипови „сватова” из легенде, њих 202, заиста изненаде посматрача, а сведоци јамче да фотографија и филм не могу верно да дочарају доживљај Ђавоље вароши. Повремено се кроз стубове с каменим капама чује музика, умилна онолико колико је ветар јак. „Сватови” (куле) инструменти су ваздушног струјања, музика је мање или више пријатна, у зависности од оног ко слуша. Али ни те музике нема стално. Као што стално нема ни ветра.
У сваком случају ова атракција ће имати туристичке резултате. Већ сада у Куршумлији кажу да је захваљујући Ђавољој вароши Србија најбоље рангирана од свих земаља у Европи, међу првих 77. Иза ње су: Везув (вулкан, Италија) 50. место, Лох Нес (језеро, Велика Британија), 51. место, Мон Блан (планина, Француска – Италија) 59. место. На 62. месту је Црна шума (Немачка). Санторини (архипелаг, Грчка) налази се на 65. месту. Плава пећина (Италија) на 69. месту, вулкан Етна (Италија) заузима 71. место, а Сијера Невада (Национални парк, Шпанија) 73. место.
Мало или довољно за понос? Секући шуму, људи су разгневили природу која је (необичним протоком воде кроз несвакидашње минерале) створила фигуре. Онда су им људи приписали натприродна својства. Људи ће, сада преко Интернета, помоћи Ђавољој вароши да буде позната у свету.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


