Грчко да или не

Од нашег дописника

Атина – Грчка данас, први пут после четрдесет година од плебисцита на коме је после пада хунте бирала између монархије и републике, поново излази на референдум. Међутим, сада бира између много непрецизније постављених питања с опасним и до краја непредвидивим консеквенцама.

Хоће ли Грчка сутра бити иста? Зар би заиста могла више да не буде Европа и да се врати на драхму због једног референдума, због „да” или „не” које је, у суштини, уступак Ципрасовој влади која је могла да падне због неслагања парламента и посланика левичарске Сиризе с условима и начином вођења преговора.

Терет одговорности је пребачен на народ, али многи посматрачи кажу – касно! Јер, у суштини, нема више споразума о коме се Грци данас изјашњавају, престао је правно да важи 30. јуна... Не постоје више предлози поверилаца и грчког преговарачког тима јер, ако се опет буде преговарало, почиње се од нуле, од почетка! Стари не важе!

По многим мишљењима, влада је закаснила да спорна питања, мере штедње, нове ултиматуме Брисела да би Грчкој доделио кредит, постави на плебисцит много раније, док је то имало смисла. Јер, десило се да је све добило другу форму коју мало ко у Грчкој жели: изјашњавање о статусу у Европи и припадности монетарној унији, одговарање на питање „евро или драхма”, иако то у гласачком листићу уопште не пише.

Грчки градови преплављени плакатима који сугеришу грађанима како да се данас изјасне Фото Ројтерс 

Случајно или намерно, координатор грчког преговарачког тима Еуклид Цакалотис је тек сада јавно саопштио да влада није имала избора јер програм којим је условљавао Брисел не би прошао у парламенту, не би за њега гласали посланици Ципрасове Сиризе и коалиционог партнера АНЕЛ-а, а подржала би га опозиција.

„Да нисмо сазвали референдум, морали бисмо да распишемо ванредне изборе, а три недеље кампање негативно би се одразиле на целокупну привреду. Зато смо одлучили да народ позовемо да он буде тај који ће рећи не предлозима кредитора што би требало да нам да могућност да дођемо до прихватљивијих решења. У противном, ако победи „да” биће то некаква другачија политичка солуција коју ће спроводити други”, изјавио је Цакалотос и признао да би било много боље да је референдум сазван пре месец дана.

Испитивања јавног мњења показују да је нација подељена, да су шансе 50 према 50. Дилема је у чињеници да 75 одсто Грка жели да земља остане у еврозони али, у исто време, да поново стану на ноге, да не буду „вазали Европе”, да их третирају као равноправног саговорника, да сачувају свој понос и – образ! Расположење се мења из часа у час и тако ће бити све док се сутра у 19 часова не затворе гласачка места широм земље. Најбоља је процена да је разлика између оних који би гласали за кредиторске услове и оних који би гласали против – на нивоу статистичке грешке.

Грке највише брине питање шта ће бити сутра, у понедељак! Како ће изгледати земља, с ким ће преговарати, ко ће их подржати, хоће ли заиста у 48 сати бити договора, хоће ли се отворити банке за остатак пензија... „Хоће ли сунце можда бити тамније”, како је врло проницљиво упитао један малишан кога сада сви цитирају.

„Без обзира на резултат референдума, банке ће у уторак бити отворене. Премијер Ципрас већ у понедељак путује у Брисел на преговоре с повериоцима, наравно, уколико народ изгласа владину ’не’ опцију. Али, то ће тада бити преговори под много повољнијим условима за нас. У случају ’да’ мерама штедње и стезања каиша, влада ће дати оставку”, изјавио је министар финансија Јанис Варуфакис и оптужио међународне повериоца за „тероризам према Грчкој”.

„Оно што нам раде је тероризам! Зашто су нас приморали да затворимо банке? Они желе да победи ’да’ како би могли да понижавају грчки народ. Међутим, споразума мора бити. Ставка је превисока за обе стране и ако би Грчка доживела крах, то би Европу коштало 1 трилион евра и ја не верујем да је спремна да тако нешто допусти”, изјавио је Варуфакис у интервјуу шпанском листу „Мундо”.

Америчка бонитетна агенција „Фич” тврди да би четири грчке банке пропале и банкротирале да у земљи није уведена контрола капитала. Ова мера била је неопходна због одлива депозита и одлуке Европске централне банке да не повећа ликвидна средства доступна грчким банкама.

Међутим, оно што овдашњи кругови Ципрасовој влади стављају „на душу” као највећу непромишљеност јесте то што много раније и елегантније није ограничила неконтролисано подизање депозита из банака. За последњих недељу дана до прекида преговора с повериоцима и увођења капиталне контроле, грађани су с рачуна подигли између 5 и 8 милијарди евра који су остали у џеповима и „сламарицама”. Благовремена одлука коју је премијер Ципрас очигледно избегавао спречила би драматично стање у коме се Грчка данас налази.

Пред банкоматима су и даље редови, грађани подижу последње евре јер у понедељак, како је званично саопштено, банке остају затворена а њихове резерве ликвидности – једна милијарда евра. Практично, грчке банке сада зависе од Европске централне банке која ће, зависно од резултата гласања на референдуму и процене реалне могућности да се с повериоцима постигне споразум, проценити да ли ће наставити да подржава ликвидност грчких банака кроз механизам ЕЛА или ће доносити некакву другу одлуку.

Сходно томе, и грчки банкари ће одмах у понедељак одлучивати како да преброде драматичну ситуацију. Мала је вероватноћа да ће капитална контрола бити укинута у догледно време, без обзира на исход евентуалних преговора с Бриселом и понашања Европске централне банке.

Званична Атина демантовала је писање „Фајненшел тајмса” који тврди да ће за 30 одсто бити скресани сви депозити већи од 8.000 евра. Писање листа Атина је назвала „прљавом пропагандом” и затражила званично извињење.

Председник асоцијације банака Лука Кастели је у изјави ТВ МЕГА такво писање „Фајненшела”, иако се лист позивао на добро обавештени извор у Министарству финансија, назвала „морбидном и малициозном информацијом” која нема никакву основу. Овдашњи медији се, међутим, са страхом питају није ли да ”тамо где има дима, има и ватре” јер је лист навео изјаву анонимног саговорника који тврди да, уколико Европска централна банка одбије даљу помоћ, Грчка мора да примени „кипарски сценарио” с рекапитализацијом банака и кресањем депозита.

А, Грци до изласка на гласачко место размишљају, свако на свој начин! Већина је отпутовала у родна места где су регистровани у бирачким списковима. У Атини, јуче и данас, редови у самоуслугама, неуобичајена саобраћајна гужва, чекање испред пумпи с бензином. У различитим деловима града другачија слика: негде рафови празни, негде још има оног што се највише тражи: брашна, зејтина, маслиновог уља, тестенина, парадајз пасте и конзерви.

Међутим, већина је на плажама! И данас, на дан гласања, нема слободне лежаљке. То што је влада донела одлуку да се у кризној ситуацији не плаћа градски превоз, да се на дан гласања не плаћају путарина, метро, приградска железница, не односи се на плаже. Тамо, на „обичној” плажи уредно наплаћују 8 евра по особи, а на оној ВИП, на којој се купају људи са естраде, 25 евра.

„Не може нико да нам ускрати наше демократско право да бирамо како ћемо да живимо. Ако Европи није право што имамо море и сунце, а јасно је да нам завиде, нека не долазе код нас”, љута је добро држећа, препланула пензионерка Афродити, локална знаменитост плаже Алимос која и лети и зими с дежурном екипом пензионера неуморно рекетом удара лоптицу.

„Ја сада, кад завршимо турнир, идем да гласам. Нећу вам рећи како, јер је то свеједно. Важно је да будемо сложни, да не тражимо много, бог нам је већ дао. Нека буде како буде, ми Грци ћемо све прегурати”, завршила је свој монолог уз опште одобравање купача  гласача!

Јасмина Павловић-Стаменић