Кад сат стане на 12.44

 Косовска Митровица – Два од три аутобуска стајалишта, колико их има на скученој митровачкој калдрми, мала су да приме све академце који се ових дана враћају кући из градова у Србији.

У једној од дупке пуних летњих башта Стефан Стојановић, студент графичког дизајна на Факултету ликовних уметности у Звечану, са колегом Вуком Ђурићем већ неколико година осликава оронуле фасаде, забачене зграде у самом центру и рубним деловима скучене Митровице. Са уживањем раде, прича овај скромни младић, који са другом од скромног џепарца набавља материјал – фарбе и креч.

Имали су проблема са преносом „робе” на Јарињу и каже да „не би о томе” и хоће да прећути и да сами склањају смеће које лети са прозора вишеспратница, јер га несавесни станари бацају. Познаје ове момке цео град. Осликали су десет зграда, а најдражи им је графит, рече Стефан, онај „где чикица држи маказе, да сече струју”. Смејемо се, јер су доскора „чикице” из „Електрокосмета”, без пардона, због неколико неплатиша „секли” струју целој згради. О струји се у Митровици већ дуже не прича.

Инкасанти носе рачуне, трпе дреку и вику грађана који „хоће да држави Србији” измире рачуне, али не „под овим условима”. – Нико не бежи од плаћања. Али, не могу ја да потрошим пола моје пензије, да платим оно што они упишу. Зато се појединци, који имају локале, греју на неколико термо- пећи, плаћају по две, три хиљаде – јада се једна пензионерка, која „предлаже”, као и многобројни Митровчани, да „Електрокосмет” свима замени струјомере, „пломбира” и тек онда крене у наплату. Они главни, који воде ово предузеће, ћуте „ко заливени”.

Активирају се тек онда кад почну на сав глас да прозивају „несавесне грађане” преко локалних медија, да им прете искључењима и наплатом дуга од 2009. године! Није овде, као што многи мисле, ко „на Дивљем западу”. И те како овде има реда и закона! Овде, фале – мир и слобода! Шетају се и даље разне војске Нато, Еулекс полицајци, патролирају косовски полицајци. Од пре неколико дана Бошњачком махалом, у насељу Три солитера, Брђанима, Микро- насељу и, наравно, око Главног моста, ту где је „Парк мира”, дежурају специјалци.

Пре неколико вечери градом се пронела вест да џихадисти нападају северну Митровицу! А све је кренуло од вести једног београдског портала који је цео дан, на сву срећу, пласирао дезинформације. Водник Жељко Бојић, први човек оперативе за регион „Север”, каже да је „све под контролом”. Верујемо му – све док нас екстремисти и џихадисти не изненаде! Ових дана град мирише на липу, на процвале руже, турске каранфиле из дворишта скривених иза високих капија. Још се овде традиционално прави сок од руже, ил’, како га овде зову, „шуруп”.

Осећа се и мирис „питаљки”, „рамазанки”, добро познат у време месеца рамазана. Тада се размиле Бошњачком махалом Албанци, Срби, Бошњаци, Турци, Горанци... тамо ка пекарама, где се лепиње месе. А онај ко дође у Митровицу, бар на један дан, неће заобићи надалеко познату ћевабџиницу „Код Сејде”. Држи је Алија Ибрахим, познат по надимку Сејдо, родом из Радеше у општини Гора. – Учио сам занат у Приштини, код мајстора који је овај занат пекао 50 година. И данас је рецепт исти, што даје на квалитету и познатој препознатљивости мојој ћевабџиници. Долазе овде људи свих профила.

Од ђака, студената, лекара, до професора, политичара. Не само они који су стално овде, већ и они који су чули за нас – говори Сејдо, Горанац којег познају и јужно од Ибра, за којег се чуло и у Београду, и у Бриселу, Швајцарској... а његов роштиљ, из локала у центру града, свакодневно се аутобусима шаље ван Митровице. Ту, „Код Сејде”, стално је гужва, али нема дугог чекања, јер његови синови Бехар и Алберт, породично вредни, са још двојицом радника, стигну све да услуже. Недалеко, ту у Краља Петра, у Главној улици, постављен је, дигитални сат.

Показује и време и температуру! Постављен је у кружном току, а Митровчани листом приметили да је сат – варка! Осећају се преваренима, јер је изградњом кружног тока неко хтео да „затре” све што је подсећало на протесте, на Трг „Шумадија”, али и зато што су политичари обећавали да ће уместо сата бити – крст! Онај сат, доле код Главног моста, одавно је стао – на 12.44!