Kad sat stane na 12.44

 Kosovska Mitrovica – Dva od tri autobuska stajališta, koliko ih ima na skučenoj mitrovačkoj kaldrmi, mala su da prime sve akademce koji se ovih dana vraćaju kući iz gradova u Srbiji.

U jednoj od dupke punih letnjih bašta Stefan Stojanović, student grafičkog dizajna na Fakultetu likovnih umetnosti u Zvečanu, sa kolegom Vukom Đurićem već nekoliko godina oslikava oronule fasade, zabačene zgrade u samom centru i rubnim delovima skučene Mitrovice. Sa uživanjem rade, priča ovaj skromni mladić, koji sa drugom od skromnog džeparca nabavlja materijal – farbe i kreč.

Imali su problema sa prenosom „robe” na Jarinju i kaže da „ne bi o tome” i hoće da prećuti i da sami sklanjaju smeće koje leti sa prozora višespratnica, jer ga nesavesni stanari bacaju. Poznaje ove momke ceo grad. Oslikali su deset zgrada, a najdraži im je grafit, reče Stefan, onaj „gde čikica drži makaze, da seče struju”. Smejemo se, jer su doskora „čikice” iz „Elektrokosmeta”, bez pardona, zbog nekoliko neplatiša „sekli” struju celoj zgradi. O struji se u Mitrovici već duže ne priča.

Inkasanti nose račune, trpe dreku i viku građana koji „hoće da državi Srbiji” izmire račune, ali ne „pod ovim uslovima”. – Niko ne beži od plaćanja. Ali, ne mogu ja da potrošim pola moje penzije, da platim ono što oni upišu. Zato se pojedinci, koji imaju lokale, greju na nekoliko termo- peći, plaćaju po dve, tri hiljade – jada se jedna penzionerka, koja „predlaže”, kao i mnogobrojni Mitrovčani, da „Elektrokosmet” svima zameni strujomere, „plombira” i tek onda krene u naplatu. Oni glavni, koji vode ovo preduzeće, ćute „ko zaliveni”.

Aktiviraju se tek onda kad počnu na sav glas da prozivaju „nesavesne građane” preko lokalnih medija, da im prete isključenjima i naplatom duga od 2009. godine! Nije ovde, kao što mnogi misle, ko „na Divljem zapadu”. I te kako ovde ima reda i zakona! Ovde, fale – mir i sloboda! Šetaju se i dalje razne vojske Nato, Euleks policajci, patroliraju kosovski policajci. Od pre nekoliko dana Bošnjačkom mahalom, u naselju Tri solitera, Brđanima, Mikro- naselju i, naravno, oko Glavnog mosta, tu gde je „Park mira”, dežuraju specijalci.

Pre nekoliko večeri gradom se pronela vest da džihadisti napadaju severnu Mitrovicu! A sve je krenulo od vesti jednog beogradskog portala koji je ceo dan, na svu sreću, plasirao dezinformacije. Vodnik Željko Bojić, prvi čovek operative za region „Sever”, kaže da je „sve pod kontrolom”. Verujemo mu – sve dok nas ekstremisti i džihadisti ne iznenade! Ovih dana grad miriše na lipu, na procvale ruže, turske karanfile iz dvorišta skrivenih iza visokih kapija. Još se ovde tradicionalno pravi sok od ruže, il’, kako ga ovde zovu, „šurup”.

Oseća se i miris „pitaljki”, „ramazanki”, dobro poznat u vreme meseca ramazana. Tada se razmile Bošnjačkom mahalom Albanci, Srbi, Bošnjaci, Turci, Goranci... tamo ka pekarama, gde se lepinje mese. A onaj ko dođe u Mitrovicu, bar na jedan dan, neće zaobići nadaleko poznatu ćevabdžinicu „Kod Sejde”. Drži je Alija Ibrahim, poznat po nadimku Sejdo, rodom iz Radeše u opštini Gora. – Učio sam zanat u Prištini, kod majstora koji je ovaj zanat pekao 50 godina. I danas je recept isti, što daje na kvalitetu i poznatoj prepoznatljivosti mojoj ćevabdžinici. Dolaze ovde ljudi svih profila.

Od đaka, studenata, lekara, do profesora, političara. Ne samo oni koji su stalno ovde, već i oni koji su čuli za nas – govori Sejdo, Goranac kojeg poznaju i južno od Ibra, za kojeg se čulo i u Beogradu, i u Briselu, Švajcarskoj... a njegov roštilj, iz lokala u centru grada, svakodnevno se autobusima šalje van Mitrovice. Tu, „Kod Sejde”, stalno je gužva, ali nema dugog čekanja, jer njegovi sinovi Behar i Albert, porodično vredni, sa još dvojicom radnika, stignu sve da usluže. Nedaleko, tu u Kralja Petra, u Glavnoj ulici, postavljen je, digitalni sat.

Pokazuje i vreme i temperaturu! Postavljen je u kružnom toku, a Mitrovčani listom primetili da je sat – varka! Osećaju se prevarenima, jer je izgradnjom kružnog toka neko hteo da „zatre” sve što je podsećalo na proteste, na Trg „Šumadija”, ali i zato što su političari obećavali da će umesto sata biti – krst! Onaj sat, dole kod Glavnog mosta, odavno je stao – na 12.44!