Тајна ковнице новца у Холаргосу

Да ли би се Грци усудили да мимо овлашћења Европске централне банке, а у јеку све тежих преговора са Бриселом, штампају евре колико им је драго? Ова берзанска сумња један је од подстрекача јучерашњег наглог пада вредности валуте монетарне уније (1,09 америчких долара). Наиме, светска финансијска тржишта већ месецима уочавају аномалију у количини живог новца у оптицају у Грчкој. Квота Европске централне банке за новац у оптицају у Грчкој износи 27 милијарди евра. Колико прошлог новембра – а пре избора левичарске владе у Атини – у Грчкој је у оптицају било новчаница у вредности око 30 милијарди евра. У априлу ове године у Грчкој је било папирног европског новца који је ишао из руке у руку 44 одсто више.

Одакле вишак?

Једно објашњење истиче огромне суме шушкавих банкнота које су Грци у међувремену повукли са рачуна, од чега су део склонили испод душека. Друга спекулација, веома раширена ових дана на берзама, тврди да Грчка усред све строжег третмана Европске централне банке (ЕЦБ) дискретно доштампава евре мимо овлашћења централе у Франкфурту.

„Штампање евра мимо овлашћења ЕЦБ било би равно објави рата банци у Франкфурту”, оценио је пролетос лондонски „Гардијан”.

Истовремено, излазак евра испод чекића у Европи одвија се процедуром по којој ЕЦБ издаје овлашћење за штампање пара, али се сам процес производње новчаница одвија у 14 држава чланица еврозоне (међу њима и Грчкој).

У палети деноминованих новчаница евра, Грчка по правилнику ЕЦБ штампа искључиво оне у појединачној вредности од 10 евра. Штампање „евродесетки” одвија се у престоничкој ковници новца у Холаргосу, основаној 1941. године са кључним задатком да производи новчанице некадашње грчке валуте – драхме.

Шта је онда позадина изјаве Јаниса Варуфакиса, сада већ бившег министра финансија, уочи референдума 5. јула, да Грчка нема пресе за штампање драхми и да их је уништила 2000. године када је улазила у састав еврозоне?

„Немамо капацитете. У 2000. години, годину дана пре придруживања Грчке еврозони, једна од ствари коју смо морали да урадимо била је да се решимо свих наших штампарских преса, како бисмо уверили европски блок да је улазак у монетарну унију неповратан процес”, изјавио је Варуфакис аустралијском радио-програму АБЦ.

Дилема има ли Грчка физичких могућности – уколико ситуација буде захтевала – да покрене штампање „нове драхме” делује неумесно. Првенствено зато што на сајту ковнице новца у Холаргосу стоји да је опремљена „врхунском опремом”. Истина, Национална банка Грчке (под чијим окриљем је и ковница новца) недавно је демантовала да разматра повећање производних капацитета установе у Холаргосу.

Истовремено, угледне англосаксонске банке упозоравају да ескалација грчке дужничке драме и и све напетијег политичко-финансијског цајтнота у ЕУ може произвести несвакидашње потезе. Атина, пошто је већ задоцнила да намири ММФ и Европски фонд за финансијску стабилност, већ 20. јула треба да исплати рату кредита од око 350 милиона евра управо Европској централној банци.

На шта може бити спремна влада у Атини у ситуацији када ЕЦБ пооштрава услове задуживања Банке Грчке и шаље новчану помоћ Атини нижу од њених захтева?

Иначе, новчанице од 10 евра штампане у Грчкој имају серијски број који почиње словом латиничним словом „ипсилон”.