Како смо уштедели милијарду евра

Минус у државној каси за годину дана смањен је за чак 100 милијарди динара, похвалио се пре неколико дана премијер Александар Вучић пред посланицима Србије. Председник владе изјавио је да је укупан фискални дефицит на крају јуна износио 26,7, а да је пре годину дана био 126 милијарди.

„Договор са ММФ-ом предвиђа да на крају јуна дефицит износи 105 милијарди динара. Ми имамо бољи резултат за готово 80 милијарди динара”, рекао је Вучић одговарајући на питања посланика у Скупштини Србије.

„Политика” је тражила од Министарства финансија структуру поменутих уштеда. Уместо одговора о структури Вучићеве уштеђене милијарде евра, добили смо сугестију да је у табели три на њиховом сајту „приказано извршење сваке ставке расхода (и прихода) како за јануар-мај ове, тако и за исти период претходне године, са одговарајућим стопама пада или раста”. У Министарству кажу да бисмо увидом у те податке и њиховим поређењем видели на који начин и на којим ставкама су уштеде остварене. Ни на други упит о структури уштеда „Политика” није добила одговор.

Министарство финансија у саопштењу каже да је „остварени резултат настао услед мера штедње које Влада Републике Србије доследно спроводи с једне стране, али и боље наплате пореских и непореских прихода, односно веће фискалне дисциплине, с друге. Појединачно највећи допринос остварен је уштедама кроз смањење плата у јавном сектору и дела пензија, тако да највећи део заслуга припада управо грађанима Србије”, наводи се у саопштењу.

Фискални савет оценио је недавно да би дефицит у буџету ове године могао да износи нешто испод пет одсто бруто домаћег производа (БДП) што, како кажу, представља пожељно, осетно, умањење у односу на 2014. годину. Подсећања ради, прошле године мањак у каси износио је 6,6 одсто БДП-а. Према процени Савета, три чиниоца највише утичу на смањење дефицита. То су смањење пензија и плата у јавном сектору, побољшање наплате пореза и увођење акцизе на струју.

Најважније од свих је смањење масе плата које је скресало дефицит у 2015. у односу на 2014. за 1,5 одсто БДП-а (око 60 милијарди динара). Побољшање наплате пореза је последица сузбијања сиве економије, пре свега у промету акцизних производа, и то ће, процењују у Савету повећати јавне приходе за 0,5-0,7 одсто БДП-а (око 25 милијарди динара). Увођење акцизе на струју, које ће ступити на снагу од августа смањиће мањак у каси за 0,2 одсто БДП-а (око седам милијарди). Номинално, то је 92 милијарде мањи дефицит. Треба напоменути и то да се ова рачуница Фискалног савета односи на очекивани дефицит за целу годину, док је премијер говорио о уштедама у првих шест месеци. Ипак, један део уштеда „појешће” издаци за камате који су ове године већи за 0,5 одсто БДП-а (око 20 милијарди). У Фискалном савету сматрају да дефицит ове године може да буде још нижи, али да такве „уштеде” не би биле добре. Јавне инвестиције се реализују у мањем обиму па би по том основу дефицит могао да буде мањи за 20 милијарди динара. Али то је трошак који ће се само пренети на следећу годину, па у том смислу не представља никакву уштеду. Такође уколико се не исплате издаци за отпремнине (24 милијарде динара) тај расход ће се само пренети догодине.

– У прва четири месеца 2015, међутим, повучен је минималан износ средстава за ове намене, што би, уколико се нешто не промени до

краја године, такође умањило дефицит, али на лош начин. Кашњењем у извршењу јавних инвестиција и завршетку процеса приватизације, не само што нису спроведене планиране добре економске политике у 2015, него се и аутоматски повећавају обавезе државе и дефицит у наредним годинама – јер ће ти исти трошкови отпремнина сачекати

државу у 2016. години, исто као и неизграђени путеви и друга инфраструктура – наводи се у анализи Фискалног савета.