Сребренички темељи помирења

Сарајево – Одлука премијера Србије да 11. јула дође у Сребреницу за  Валентина Инцка је „нека врста потврде опредељења Србије да иде путем даље сарадње, јачања међусобних веза, али и суживота”. Валентин Инцко је до последњег тренутка веровао да ће британска резолуција о Сребреници проћи у Савету безбедности УН а у прилично уопштеном одговору на констатацију да нико не процесуира злочине који су почињени над припадницама српске националности, високи представник каже како ће „наставити подржавати сва настојања да се пронађу одговори за породице жртава”.

Зашто мислите да ће посета премијера Србије Александра Вучића Сребреници бити историјска, ако је у Поточарима већ раније био председник Србије Борис Тадић?

У праву сте. О људској и храброј посети председника Тадића 2010. јављали су сви светски медији, а Борис Тадић је сам објавио изузетан чланак изражавајући жаљење у чувеном „Волстрит џорналу” 16. априла 2010. године. Мислим да је он тада пробио лед и сваком српском политичару је сада лакше да дође у Сребреницу, мада то никада није лако. Колико се сећам, председника Тадића су лепо примили. Не смемо, наравно, заборавити ни јединствену улогу бившег председника Републике Српске Драгана Чавића.

Након те посете председника Тадића 2010. године Сребреници, која је заиста била прекретница и којом су постављени темељи процеса помирења у региону, ова посета премијера Вучића за мене је нека врста потврде опредељења Србије да иде путем даље сарадње, јачања међусобних веза, али и суживота – не само између Срба и Бошњака, него свих људи у региону. Драго ми је да је премијер Вучић одлучио да дође у Сребреницу и ода почаст жртвама, па да, како је сам рекао, са позитивним изјавама уђе у историју. Не сумњам да ће премијер Вучић тог дана упутити адекватну поруку.

Како оцењујете безбедносну ситуацију у БиХ након свих ових превирања у вези са резолуцијом?

Мислим да је већина реакција политичког карактера и да више утичу на општу политичку климу него на безбедносну ситуацију. Много тешких речи се користи, а оне само трују атмосферу и не доприносе конкретним резултатима. Свима би било пуно паметније да се баве економијом и побољшањем животног стандарда. БиХ једноставно више нема времена за губљење. Надам се да ће то бити и један од главних подстицаја који ће дати посета немачке канцеларке Меркел.

Чланице Удружења жена жртава рата из РС пре два дана протестовале су први пут у Хагу јер нико не процесуира злочине над Србима. Сматрате ли да је и то показатељ да правосуђе у БиХ не функционише?

Више пута сам јавно истицао, па и на састанцима са представницима удружења српских жртава, да свака невина жртва заслужује наше поштовање. Најбољи начин да им одамо почаст јесте да осигурамо достојанствену сахрану жртава и да се починиоци ових злочина суоче са правдом. Свестан сам чињенице да хиљаде породица још чекају на истину о судбини својих најмилијих, или да још чекају правду, па ћу због тога наставити да подржавам сва настојања да се пронађу одговори за породице жртава. Решавање ових случајева у разумном року од суштинске је важности за породице и за процес помирења.

Колика је одговорност међународне заједнице за политички амбијент у БиХ настао након свих ових превирања у вези са текстом британске резолуције?

Потпуно сам уверен у добре намере покретача иницијативе за доношење резолуције у Савету безбедности УН о Сребреници. У то немам никакве сумње. Потребно је решити неслагања из прошлости и окренути се ка будућности. То је један од циљева ове иницијативе. Сви у регији иду напред, само БиХ стагнира, мада је то заправо заостајање. Зато још једном апелујем на хитност. Људима пролазе животи. Они хоће да живе добро сада и да својој деци оставе што боље услове за њихов живот. Политичари треба да пригрле агенду ЕУ и да почну што пре са њеним спровођењем.