Srebrenički temelji pomirenja

Sarajevo – Odluka premijera Srbije da 11. jula dođe u Srebrenicu za  Valentina Incka je „neka vrsta potvrde opredeljenja Srbije da ide putem dalje saradnje, jačanja međusobnih veza, ali i suživota”. Valentin Incko je do poslednjeg trenutka verovao da će britanska rezolucija o Srebrenici proći u Savetu bezbednosti UN a u prilično uopštenom odgovoru na konstataciju da niko ne procesuira zločine koji su počinjeni nad pripadnicama srpske nacionalnosti, visoki predstavnik kaže kako će „nastaviti podržavati sva nastojanja da se pronađu odgovori za porodice žrtava”.

Zašto mislite da će poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića Srebrenici biti istorijska, ako je u Potočarima već ranije bio predsednik Srbije Boris Tadić?

U pravu ste. O ljudskoj i hrabroj poseti predsednika Tadića 2010. javljali su svi svetski mediji, a Boris Tadić je sam objavio izuzetan članak izražavajući žaljenje u čuvenom „Volstrit džornalu” 16. aprila 2010. godine. Mislim da je on tada probio led i svakom srpskom političaru je sada lakše da dođe u Srebrenicu, mada to nikada nije lako. Koliko se sećam, predsednika Tadića su lepo primili. Ne smemo, naravno, zaboraviti ni jedinstvenu ulogu bivšeg predsednika Republike Srpske Dragana Čavića.

Nakon te posete predsednika Tadića 2010. godine Srebrenici, koja je zaista bila prekretnica i kojom su postavljeni temelji procesa pomirenja u regionu, ova poseta premijera Vučića za mene je neka vrsta potvrde opredeljenja Srbije da ide putem dalje saradnje, jačanja međusobnih veza, ali i suživota – ne samo između Srba i Bošnjaka, nego svih ljudi u regionu. Drago mi je da je premijer Vučić odlučio da dođe u Srebrenicu i oda počast žrtvama, pa da, kako je sam rekao, sa pozitivnim izjavama uđe u istoriju. Ne sumnjam da će premijer Vučić tog dana uputiti adekvatnu poruku.

Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u BiH nakon svih ovih previranja u vezi sa rezolucijom?

Mislim da je većina reakcija političkog karaktera i da više utiču na opštu političku klimu nego na bezbednosnu situaciju. Mnogo teških reči se koristi, a one samo truju atmosferu i ne doprinose konkretnim rezultatima. Svima bi bilo puno pametnije da se bave ekonomijom i poboljšanjem životnog standarda. BiH jednostavno više nema vremena za gubljenje. Nadam se da će to biti i jedan od glavnih podsticaja koji će dati poseta nemačke kancelarke Merkel.

Članice Udruženja žena žrtava rata iz RS pre dva dana protestovale su prvi put u Hagu jer niko ne procesuira zločine nad Srbima. Smatrate li da je i to pokazatelj da pravosuđe u BiH ne funkcioniše?

Više puta sam javno isticao, pa i na sastancima sa predstavnicima udruženja srpskih žrtava, da svaka nevina žrtva zaslužuje naše poštovanje. Najbolji način da im odamo počast jeste da osiguramo dostojanstvenu sahranu žrtava i da se počinioci ovih zločina suoče sa pravdom. Svestan sam činjenice da hiljade porodica još čekaju na istinu o sudbini svojih najmilijih, ili da još čekaju pravdu, pa ću zbog toga nastaviti da podržavam sva nastojanja da se pronađu odgovori za porodice žrtava. Rešavanje ovih slučajeva u razumnom roku od suštinske je važnosti za porodice i za proces pomirenja.

Kolika je odgovornost međunarodne zajednice za politički ambijent u BiH nastao nakon svih ovih previranja u vezi sa tekstom britanske rezolucije?

Potpuno sam uveren u dobre namere pokretača inicijative za donošenje rezolucije u Savetu bezbednosti UN o Srebrenici. U to nemam nikakve sumnje. Potrebno je rešiti neslaganja iz prošlosti i okrenuti se ka budućnosti. To je jedan od ciljeva ove inicijative. Svi u regiji idu napred, samo BiH stagnira, mada je to zapravo zaostajanje. Zato još jednom apelujem na hitnost. Ljudima prolaze životi. Oni hoće da žive dobro sada i da svojoj deci ostave što bolje uslove za njihov život. Političari treba da prigrle agendu EU i da počnu što pre sa njenim sprovođenjem.