Ко путарима и грађевинцима купује креме за сунчање

Продавачица сладоледа Миља П. (45) ради на Славији, у мајици на бретеле, кожа јој је потамнела од сунца, руке посуте стотинама ситних пегица или младежа. Признаје да се ни у време најјачег сунца не склања са свог „радног места”, као и да никада не користи било какве креме за заштиту од опасних сунчевих зрака. Мали сунцобран и није јој нека заштита.

Двоје радника Паркинг сервиса, такође на јучерашњих скоро 40 степени смеју се нашем питању да ли користе заштитне креме. Међутим, они су, иако је јуче био најтоплији дан овог лета, били обучени у своје плаве униформе: дуги рукави и дуге ногавице, које их од главе до пете, бар физички, штите од сунца док у Зеленој зони проверавају како су се Београђани паркирали. Њихово радно место је –сунчана страна улице и они немају сунцобране. Ни радници у Улици Војводе Степе, које је екипа „Политике” затекла на радном месту око 14 часова, немају времена ни да помисле да се млечним кремама дивног мириса мацкају рукама упрљаним тек изливеним асфалтом. Како заврше посао, побегну накратко у хлад, па поново на принудно сунчање.

Нико од путара, грађевинаца, чистача или других радника, чије је радно место „на отвореном”, и по правилу је везано за лето, не размишља да бар једном годишње посети дерматолога, специјалисту за болести коже и провери колико је сунце оштетило њихову кожу, па чак и угрозило живот. А баш би то, по речима доценткиње на Медицинском факултету у Нишу, др Данице Тиодоровић Живковић, са Клинике за кожне и полне болести – требало да ураде.

– Нажалост, обично прође и десетак година док један такав радник први пут дође у ординацију дерматолога. Када дођу и пожале се на неку промену на лицу, рукама или на леђима, понекад могу само да констатујем да је већ реч о узнапредовалом тумору. Они највећу грешку праве, јер код дерматолога не дођу због неке флекице, коју су приметили на кожи, него када је промена одмакла – објашњава наша саговорница.

Докторка Тиодоровић Живковић каже како већ годинама у Србији расте број оболелих од меланома и других врста рака коже. Званичне бројке су да у Србији годишње буде 650 новооболелих пацијената са раком коже, али она сматра да оне нису праве и да је тај број далеко већи.

– Меланом је један од најагресивнијих тумора код човека. Међутим, све је већи број и базоцелуларних карцинома код особа које професија приморава да на сунцу буду и када оно најјаче пржи. Ови људи много чешће имају прво, такозвану, фото оштећену кожу, која је погодан терен за појаву карцинома коже. Фото оштећена је она кожа која је дуги низ година прегоревала на сунцу са бројним флекицама смеђе боје, првенствено на леђима, али и на рукама и лицу. Те флекице се не повлаче ни током јесени и зиме, него су то трајна оштећења. После 10 до 15 година бављења таквим послом, може се очекивати и неки узнапредовали карцином коже. Они у току живота оболе од неког карцинома коже и то често не само од једне врсте. Особе које већ имају неки карцином коже у већем су ризику да добију још неки – каже за „Политику” др Тиодоровић Живковић, додајући да, ипак, у њеној ординацији има далеко мање радника у односу на оне који су претеривали са сунчањем на летовањима или купалиштима.

Да би избегли настанак рака коже радници који због природе посла бораве дуже време на сунцу, по речима ове лекарке, треба да користе креме за заштиту од УВА и УВБ сунчевих зрака, са високим заштитним фактором од 50, купљене у апотекама, јер морају бити поуздане и квалитетне. Поред тога, они треба да носе радна одела са дугим рукавима и ногавицама, од лаганих материјала, да користе качкете, шешире, али и наочаре за сунце са УВ филтером да би спречили будући настанак катаракте на очима.

Међутим, креме за сунчање, нарочито оне најквалитетније, врло су скупе и ретки су послодавци који их обезбеде за своје раднике.

– Из личног искуства знам да радници на отвореном, нажалост, врло слабо или никада не користе креме које би им заштитиле кожу. Колико знам, послодавац нема обавезу да обезбеђује крему, али зато радници треба да носе заштитну одећу, тј. да се физички штите од сунца – поручује наша саговорница.

Докторка Тиодоровић Живковић подсећа да карциноми коже, поготову у раним фазама, не дају никакве симптоме које би особу упозориле: не боле, не сврбе, не крваре. Међутим, то је једини рак који се види, поготово у време савремених дијагностичких уређаја.

– Преглед дермоскопијом је најважнији: омогућава да поставимо дијагнозу најранијег тумора коже, коју не бисмо могли да поставимо само на основу прегледа голим оком. Промена на кожи може изгледати безазлено, наивно, као нека флекица, а да се испостави да је реч о тумору. Никоме не могу да кажем да на преглед коже треба да дође када уочи промену на кожи, на пример, велику као нокат или округли динар. Постоје и меланоми велики свега неколико милиметара.

Увек и свако треба да дође на преглед коже. Нас специјалиста дерматолога има у Србији сасвим довољно – категорична је ова докторка.

Обесхрабрујући став да код ове врсте рака помоћи нема јесте за прошли век.

–Улога медија је од велике помоћи да се код грађана изгради свест о потреби да се кожа прегледа када још нема никаквих симптома – поручује др Тиодоровић Живковић.