У случају Гаталице прекршена правила конкурса

Милош Константиновић, председник Комисије Министарства културе Србије за подршку финансирању превода књига не говори истину када каже да моја књига „Леди Пеџет и њени Срби“ (Плави јахач) – „Није добила подршку јер се не финансира историографија“. У протекле две године, истине ради, иста комисија на челу са Константиновићем, подржала је десетак историографских књига.

  Правила сваког конкурса, требало би да важе за све учеснике конкурса. И нема привилегованих!!! Александар Гаталица, са књигом „Велики рат“, две године је привилегован, добио је новац –мимо правила конкурса!!! За превод његове књиге на француски и енглески језик о трошку пореских обвезника.

    Не памтим да је неко у последњих десет година добио финансијску подршку Министарства културе Србије од 17.600 евра, за превод књиге од 495 страница, као Александар Гаталица за „Велики рат“ 2014. за превод на француски језик. Могуће је да толико кошта целокупно издање ове књиге код француске куће „Белфон“ (превод, штампа, уређивање, дизајн, лектура, коректура, ауторски хонорар), али то није предмет конкурса! Предмет конкурса је – само превођење на неки од страних језика!? За само превођење, та цифра је превисока, за тај новац могу да се преведу бар три књиге.

Константиновић покушава да сакрије од јавности да књига Александра Гаталице „Велики рат“ – није требало да добије 8.000 евра на конкурсу из 2015. године за превод на енглески језик. Књига није требало да буде ни прихваћена на том конкурсу, јер је у издавачкој кући „Истрос бук“ из Лондона, преведена, објављена и промовисана у новембра 2014. године у Амбасади Србије и Британској библиотеци у Лондону. Тим чином су, такође, прекршена правила конкурса... Конкурс се односи само на преводе из 2015. године!

 Сматрам да су и други чланови комисије из 2014. и 2015. одговорни за овај чин и треба да одговарају и поднесу оставку! Као и државни чиновници, Младен Весковић и помоћница министра културе Ана Вучетић који су у име Министарства парафирали ова решења, а министар Иван Тасовац потписао. Чланови комисије били су и Владислава Гордић Петковић, Војислав Карановић, Ивана Николић и Михајло Пантић. Професор Пантић, две године је у конфликту интереса, обе године потписује да се по две његове књиге (четири књиге) преведу на неки од страних језика. Као председник Управног одбора Народне библиотеке Србије, на конкурсу из 2015, одлучује да се преведу три књиге директора те библиотеке, Ласла Блашковића. Као функционер Пен клуба Србије, гласа 2014.да се три књиге чувене списатељице Виде Огњеновић објаве на неки од страних језика о трошку пореских обвезника. Гордићка је такође у конфликту интереса, одлучује о књигама свог супруга. Војислав Карановић гласа сам за себе. Уз свеуважавање Боре Ћосића, који живи и ради у Немачкој, сиромашна Србија плаћа преводе његових књига на немачки језик!?