Грчки пакет штедње на провери у Бриселу

Од нашег дописника

Атина – Представници институција ЕУ, ММФ и Европске централне банке оцењују грчки захтев за хитно одобравање трећег пакета помоћи од преко 53,5 милијарди евра. Од препоруке Жан-Клода Јункера, Кристин Лагард, Марија Драгија и првог човека Европског стабилизационог механизма Клауса Реглинга зависи данашња одлука Еврогрупе хоће ли се на самиту ЕУ у недељу уопште и у каквој атмосфери одлучивати о судбини Грчке, њеном опстанку у еврозони, али и евентуалном трогодишњем пакету помоћи који је затражила.

Грчка је пред кључном одлуком, и то је оно што би требало да пред нацијом оправда програм озбиљних мера штедње, повећања пореза, буџетских резова, смањења државних трошкова за пензије који је влада понудила повериоцима у замену за опстанак у еврозони и спасавање од банкрота.

„Добили смо мандат да постигнемо бољи договор, али не и да земљу изведемо из еврозоне. Дошли смо на власт заједно, или ћемо тако наставити или ћемо заједно и отићи“, поручио је премијер Алексис Ципрас члановима своје Сиризе, која није јединствена када је реч о условима који су понуђени међународним повериоцима. По оцени њеног радикалног крила, које предводи министар енергетике Панајотис Лафазанис, који је као министар треба да стави потпис на грчки захтев, пристајање на драстичне мере штедње, како је изјавио, „не води никуда, не спасава земљу и у супротности је са оним што је Сириза као програм понудила народу“.

На заседању парламента влади треба да се да мандат за преговоре о листи приоритетних мера за постизање споразума о финансијској помоћи. Премијер Ципрас је већ упозорио да уколико подршку добије од опозиције која је пристала на консензус али не и од чланова своје партије – неће остати на челу владе.

Пристајањем на многе услове поверилаца влада је нацију ставила пред програм са много тежим условима него икада до сада. Влада намерава да буџетске расходе смањи за више од 12 милијарди евра, што је за четири милијарде више од предлога који је нудила пре десетак дана када се позивала на „црвене линије” хуманитарног карактера, које више нико не помиње – попуњавање буџета кроз нове порезе, интензивно смањене државних трошкова за пензије из приватизације.

Влада је, за разлику од претходног предлога, сада предвидела да ипак повећа порез на доходак и ПДВ за ресторане на 23 процента, да одмах крене са реформом пензионог система, да на 13 посто повећа порез на луксуз, уведе порез на ТВ рекламе, пређе на систем новог колективног преговарања... Атина се обавезује да до краја октобра објави датуме расписивања тендера за приватизацију железнице и лука Пиреј и Солун, да приватизује регионалне аеродроме и прода државне акције у грчком „Телекому”.

У замену за уступке, премијер Ципрас рачуна на нови трогодишњи програм кредитирања вредан 53,5 милијарди евра којим би Грчка покрила дужничке обавезе до краја 2018. године. Такође, влада се нада хитној новчаној помоћи кроз прелазни споразум који би јој омогућио да плати доспела дуговања у јулу и августу. Заузврат, тврди да ће у парламенту већ идуће недеље бити изгласани нови закони који регулишу пензиону област и пореску сферу. Ципрасова влада нуди смањење трошкова за одбрану за 100 милиона ове и 200 милиона идуће године, што је готово приближно ранијем захтеву поверилаца. Пензионе реформе донеле би у земљи од 11 милиона становника и 2,6 милиона пензионера, али и 1,6 милиона незапослених, уштеду до 0,30 БДП у овој и један посто у идућој години. Уводе се мере које ће спречити масовни прерани одлазак у пензију и уједначити услове за пензионисање на старосној граници од 67 година.

Неким чудом је изостао досадашњи захтев за отпис дела грчког дуга који је заговарао бивши министар финансија Јанис Варуфакис. Шта се догодило?

Уместо отписа дуга, сада је изричита жеља Грчке да остане у еврозони и задржи евро као валуту. Све је више питања зашто се излазило на референдум који је коштао 20 милиона евра у тренутку када је уведена капитална контрола и исплата преко банкомата само 60 евра дневно, када су банке затворене, пензионери не добијају пензије... Јер, сада је Грчка сама предложила реформе врло блиске онима против којих је народ гласао на референдуму. Тако је, рецимо, Атина сама предложила да, тачно како су повериоци и захтевали, кроз систем ПДВ-а нађе начина да годишње обезбеди приходе од 1,8 милијарди евра. Прихватила је, иако је народ на референдуму рекао „не”, и меру да сва прерађена храна, дакле, све сем свежих производа, добије стопу од 23 посто... Попустила је влада и када је реч о захтеву Брисела да се укине посебни порез за грчка острва и да се створи јединствени систем без досадашњих олакшица. Атина сада пристаје да се елиминише попуст само већим и туристички развијеним острвима, а да се мала, најудаљенија оставе у садашњем статусу.

Најстрашније је што нема никакве гаранције да ће грчки предлог који зову „реформе за кеш“ уопште задовољити повериоце. Суштинско је питање: да ли Европа жели, уопште, да Грчка остане у еврозони? Ако је тако, јевтиније је да јој дају 53 милијарде и некакав „политички азил” да у наредне три године покуша да доведе у ред своје финансије, порески систем и односе у влади. У противном, одлазак Грчке коштао би их преко 270 милијарди евра.

Тада ће премијер Ципрас, како су му злурадо поручили посланици опозиције који су га у парламенту жестоко критиковали због пакета мера, „можда коначно почети да руководи земљом“.

„Начињено је много грешака, пет и по месеци тапкамо у месту и сваки нови преговор са кредиторима је све тежи за народ. Мере које је предложила Ципрасова влада су драматичне, али немамо избора. Надамо се само да ће европски народи умети да оцене величину жртве и дају нам прилику да се спасемо од катастрофе“, изјавио је бивши лидер Пасока Евангелос Венизелос.

Према изворима у Бриселу, после препоруке институција, радни састав Еврогрупе састаје се данас у 11, а Еврогрупа на нивоу министара финансија у 16 сати. Уколико се на том скупу донесе одлука да постоје услови за почетак нових преговора о грчком захтеву за нови трогодишњи програм финансирања, састанак ЕУ можда неће бити потребан. У том случају током наредне недеље почеће процес ратификације новог споразума у парламентима чланица еврозоне како би се избегло одуговлачење, саопштава Брисел. Могућа је и одлука о прелазном пакету како би Грчка одмах добила неопходна средства.

Међутим, поручује Брисел, све је спремно и за – план „Б”.