Калифат на Балкану

Поводом годишњице оснивања такозваног калифата Исламске државе (ИД) доносимо мини-фељтон који се бави узроцима за појаву овог својеврсног феномена његовим глобалним и локалним последицама. Док су прва два наставка „Принц верника позива на џихад” и „Кућа мира и кућа рата” објављени у наставцима протеклих дана, два последња објављујемо данас у форми досијеа

                                                                         *    *    *    *

Када су припадници Исламске државе (ИД) на заузетој територији Ирака и Сирије пре годину дана прогласили калифат, позвали су све муслимане да се наоружају и придруже им се у „светом рату”, чији је циљ успостављање власти над великим деловима света.

Руководећи се ригидним вехабијским тумачењем ислама, вођа ИД Абу Бакр ел Багдади верницима се представио као директан потомак пророкове лозе и прогласио се за калифа Ибрахима.

Док свој калифат шири тенковима и тешком артиљеријом – нешто о чему је Осама бин Ладен само могао да сања – Багдади је, бирајући речи које су ехо пророка Мухамеда, све муслимане света позвао да му се покоре. „Ја сам вали (вођа), који је изнад вас, иако нисам најбољи међу вама. Зато, ако видите да сам у праву, помозите ми. Уколико видите да грешим, саветујте ме и вратите на прави пут. Покоравајте ми се све док се ја покоравам Алаху у вама.”

Потом је дао да се изради карта његовог исламског ентитета који би се протезао од Бангладеша и Индије на истоку до Балкана, Аустрије и Андалузије на западу. Од севера Африке до Мауританије и Судана јужније.

Објава проглашења калифата преведена је на енглески, француски, немачки, турски, руски и – албански, чиме је јасно дато до знања да су Албанија и Косово, уз Босну и Херцеговину, централне тачке за поновно успостављање феудалног облика исламског система владавине, у коме је врховни владар законити наследник веровесника Мухамеда.

Видео-снимак под називом „Част је у џихаду, порука Балканцима”, који је недавно објавио „Хаџат”, пропагандни центар формиран како би поруке исламиста допрле до публике на Западу, сасвим је очекиван.

Исламисти су раније саопштили да од више од 500 муслимана из Албаније, са Косова и из других делова Балкана који се боре по Сирији и Ираку очекују да се по повратку убаце у муслиманске заједнице западне Европе како би пропагирали вехабизам, пуританску школу ислама из Саудијске Арабије која се држи фундаменталистичке доктрине о послушности владару, али се оптужује да доприноси сунитском радикализму.

Исламска република Грчка требало би да се формира за пет година.

Исламисти су прошлог септембра објавили мапу „десет земаља” за које се надају да ће бити њихове у наредној деценији. Валид Шоебат, бивши припадник Палестинске ослободилачке организације, са арапског је превео експанзионистичку карту која показује да су Балкан, Шпанија и Португалија дугорочни циљеви исламиста.

Балкан потпада под назив „Оробпа”, Иберијско полуострво се води као „Андалуз”.

Израел, Палестина, Јордан, Либан, Сирија, Синај и делови Арабије јесу „Шам”. „Ирак” чине Ирак, делови Арабије и Кувајта. У саставу „Хиџаза” биле би земље Залива и већи део Саудијске Арабије, док би Јемен био за себе.

Део калифата „Алкинана” окупио би Египат, Судан и Сомалију. Либија, Тунис, Алжир, Мароко и Мауританија воде се као „Магреб”, а већи део Сахела као „Хабаша”. „Курдистан” се спушта ка истоку Ирана, док „Анадолија” покрива западни део Анадолије и остатак Турске. „Кузаз” су државе Кавказа, укључујући, барем по карти, хришћанске земље Јерменију и Грузију. „Хурасан” би заузимао највеће пространство: Иран, Авганистан, Пакистан, Индију, Непал, Шри Ланку и Бангладеш, потенцијално и Индонезију. Њему припадају неке од земаља из састава Заједнице независних држава бившег СССР-а: Казахстан, Киргизија, Таџикистан, Туркменија и Узбекистан.

Страхује се да би калифат најбрже могао да се шири на правцу према Авганистану и Пакистану, где неки исламисти разматрају присаједињење Исламској држави. „Чекамо да видимо да ли испуњавају захтеве за исламски калифат. Уколико утврдимо да их испуњавају, сигурни смо да ће наше вођство саопштити да им се придружује”, цитира се авганистански командант по имену Мирваис. „Они су велики муџахедини. Молимо се за њих.”

Представљајући калифат, Исламска држава не крије да је то „аутентично исламска” алтернатива садашњим националним државама. Стварање безграничног подручја у Сирији и Ираку само је прелазна фаза.

Исламисти желе да се прошире по Јордану, Либану, Израелу, палестинским подручјима, чак на Кипру и по деловима јужне Турске. Багададијевим следбеницима се та идеја допада. Ново велико исламско царство у ушима многих исламиста звучи као обећање боље будућности.

Пад Мосула био је, саопштили су у јуну 2014. команданти Исламске државе, почетак уништавања граница насталих после распада Османског царства како би се повратио калифат. Пренебрегнута је чињеница да сваки покушај измена граница на Блиском истоку значи настанак више проблема него што их решава.

------------------------------------------------------------

Нема цигарета, нема бријања

Хришћанима, Асирцима или припадницима заједнице Јазида речено је да или пређу у ислам или да плаћају посебан порез „јизаја”

У свом наоружању исламисти имају и тенкове (Фото: Ројтерс)

Откако су маскирани, у црне комбинезоне обучени припадници Исламске државе тријумфално под црним барјаком почели да парадирају улицама сиријских и ирачких градова, свакодневни живот у њиховом калифату попримио је драматичне облике. Некима прихватљиве и добродошле, другима кошмарне.

Муслимани који су дотле живели под секуларним режимима суочили су се са ултраконзервативном верзијом ислама, која им је дотле била непозната, док су припадници различитих верских и етничких мањина бежали, били протеривани и убијани или им је наметнут посебан порез. Све је запаковано у форму незапамћене свирепости.

Какав је живот у градовима Сирије и Ирака које су припадници Исламске државе покорили у спектакуларном походу који је шокирао свет?

Прво је промењен амбијент живљења. Како се Исламска држава држи стриктног учења салафиста – исламских пуританаца – по коме су споменици идолатрија, одмах по заузимању градова уништавани су цркве и споменици. Од децембра 2014. крстови су уклоњени готово са свих цркава на територији коју је Исламска држава прогласила калифатом.

Тачно годину дана после заузимања Мосула, исламисти су сиријску православну цркву Светог Ефраима, једну од највећих, претворили у џамију.

Руше се и џамије шиита, које сунити Исламске државе сматрају јеретицима.

Хришћанима, Асирцима или припадницима заједнице Јазида речено је да или пређу у ислам или да плаћају посебан порез „јизаја”. Уколико не учине ниједно, присиљени су да напусте град да не би били убијени.

Мосул, главни град провинције Нинива, имао је у време офанзиве радикалних исламиста око 1,8 милиона становника. Око 150.000 је побегло како не би дочекало власт исламиста, а процена је да хришћана у граду више ни нема. Остали су само сунитски муслимани, нешто сунитских Курда и Туркмена.

Исламско законодавство, шеријат, успоставља се оружјем, а посебна полиција контролише његово спровођење. Градови су претворени у лабораторије где се спроводи експеримент прављења Исламске државе, која одлучује о свему, од образовања до радног времена продавница.

По џамијама се деле прецизна упутства како жене треба да буду обучене да „не би запале у вулгарност” или да не би биле „позориште за очи оних који их гледају”. Парфем је забрањен. Лица морају да буду скривена „никабом”. На рукама су обавезне рукавице. Безоблична одећа до глежњева треба да спречи да се виде обриси тела. Исто важи и за лутке по излозима.

Билборди упозоравају жене да без пратње мужа, брата или блиског мушког рођака не смеју да оду ни до оближње продавнице. Мушкарац који добацује жени биће јавно бичеван.

Као и саудијска полиција са спречавање греха и промовисање врлине, чувена Мутава, тако су исламисти организовали своје патроле које се називају Хизба.

Једна од првих ствари које је Исламска држава учинила по освајању јесте да, под претњом затвора, бичевања или ломљења прстију, забрани пушење цигарета и „хука”, наргила, да уништи дуванске производе и на великим ломачама спали тоне цигарета које узрокују „лагано самоубиство”. Продавци цигарета могу да добију смртну казну. Алкохол је најстроже забрањен.

Позивајући се на времена пророка Мухамеда, у Мосулу је саопштено да је брада обавезна од 1. јуна и да је бријање кажњиво. „Захваљујући нашој браћи из исламске полиције, издато је наређење да бријање браде буде забрањено, а прекршиоци затворени.” Берберима који се усуде да експериментишу са неисламским фризурама, рецимо у стилу маринаца, затварају се радње.

Исламска држава је поставила своје судије које суде искључиво по шеријатском праву. Крађа се кажњава ампутацијом шаке или читаве руке. Прељубник се баца са крова неке високе зграде, док се прељубница каменује до смрти. Хомосексуалцима такође следи јавно погубљење. Да би се разаслала порука страха, казне су јавне, а људи су приморани да им присуствују.

У недавном извештају Уницефа се потврђују ранији наводи да исламисти на територији самопроглашеног калифата отварају своје школе, у којима се деца – дечаци одвојено од девојчица – сваког дана уче да се понашају у складу са ригидним правилима Исламске државе.

Из школских програма избачени су биологија, хемија, историја, чак и неке лекције о религији које се не уклапају у нове верзије исламских студија. Акценат је на арапском језику и математици.

За то време припадници Исламске државе поносно приказују децу калифата, дечаке који врше погубљења или се спремају за бомбаше самоубице. „Сви они воле да се боре за изградњу Исламске државе и за Алаха.”

Упоредо са спровођењем кампање страха, исламисти се труде да организују власт. У сиријском граду Рака су још у мају 2014. успоставили режим ефикасног чишћења смећа, безбедности на улицама, великодушне расподеле горива и хране сиромашнима.

Тек који сат по заузимању Мосула понудили су многе форме социјалних услуга, инспекције квалитета робе, организовали прикупљање пореза. Као најбогатија милитантна организација на свету, могли су себи да допусте да све то сами финансирају.

Истовремено су пажљиво избегавали да униште државну инфраструктуру. Када су заузели највећу националну брану код Мосула, задржали су све запослене, чак довели инжењере ради оправки.

Комбинација стриктне контроле, терора и обновљене инфраструктуре многим муслиманима се допада, што додатно отежава циљ уништења Исламске државе, која има стратегију и јасне циљеве: освојити што више територије, обезбедити што више новца, контролисати што више људи, имати што више наоружања, сачувати што више инфраструктуре. Исламска држава покушава да буде – држава.