Пријава против директора и куварице из Вранића

Чачак – Полицијска управа у Чачку поднела је Основном јавном тужилаштву у овом граду кривичну пријаву против Петра Марића (63), директора, и Мирјане Вујичић (41), главне куварице Дома за старе „Двоје” у оближњим Вранићима, теретећи их да су произвели и ставили у промет шкодљиве животне намирнице. Они ће одговарати због тога што је на Васкрс, 12. априла ове године, у кухињи дома припремљена воћна торта с малинама која је била контаминирана, заражена бактеријом салмонелом и што је подељена станарима, радницима дома и суседима, па је избила епидемија од чијих је последица преминуло шесторо штићеника ове установе.

Директор и куварица терете се да су на тај начин починили тешко дело против здравља људи из члана 259 став 4, у вези са чланом 255 став 3 Кривичног законика Србије. За то дело запрећена је казна од једне до осам година затвора. Закон предвиђа да тужилаштво, на основу ове пријаве, отвори истражни поступак и предузме радње на прикупљању потребних чињеница и доказа.

После смрти седморо штићеника Дома у Вранићима, који су преминули између 17. и 26. априла ове године, основни јавни тужилац у Чачку Данило Вујичић наложио је да се обави судско-медицинска обдукција покојника, и да се образује полицијски тим који ће испитати све околности тровања. Полицијски инспектори су током протеклих седмица саслушали све преживеле штићенике дома, раднике, суседе, и сва стручна и овлашћена лица која су била на неки начин укључена у овај случај. Покојници из Вранића имали су између 69 и 88 година, и лечили се од више обољења.

Епидемиолози у Чачку утврдили су да је у дому „Двоје” избила епидемија салмонеле, која је проглашена 16. а одјављена 30. априла, при чему су заражене 42 особе. У храни узетој 16. априла није пронађена бактерија и лекари су претпоставили да је узрочник тровања био у торти, коју су штићеници и радници дома јели на Васкрс, 12. априла. Међутим, ниједан део тог колача није сачуван (све је поједено), па та претпоставка није могла да буде документована у лабораторији.

До четвртка, 16. априла, оболело је 29 од укупно 46 корисника услуга дома, при чему је зараза мимоишла дијабетичаре јер нису јели колач. Поред тога, заражено је десеторо радника ове установе, двоје суседа у Вранићима који су пријатељи са особљем па су на Васкрс, као пажњу, из дома добили комад воћне торте, као и ћерка домског штићеника из околине Горњег Милановца, која је на празник дошла у посету. Од укупно 42 заражене особе, 12 је касније било на лечењу у Градској болници у Чачку.

Судско-медицинску обдукцију, коју је наложило тужилаштво, обавио је тим Службе за патолошку анатомију и судску медицину Градске болнице у Чачку, на чијем је челу био специјалиста судске медицине др Милош Маниташевић, радећи заједно са колегом патологом др Првославом Савићем, микробиолозима за бактериолошке претраге и лаборантима. У овој служби дуго се није догодило да, у кратком временском размаку, буде захтевана обдукција чак седам тела, и то је утицало на брзину посла. Поред тога, једна старица са списка од седморо из Вранића преминула је у болници у Ужицу, па је читава екипа чачанских патолога морала да оде тамо и ту обави обдукцију.

Испитивањем у бактериолошкој лабораторији утврђено је да је шесторо преминулих имало салмонелу, а један није. Обдуценти су свој налаз о узроку смрти ових стараца у предвиђеном року доставили надлежном тужилаштву.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 28. априла суспендовало је на три месеца дозволу за рад Дома за смештај одраслих у Вранићима и тог дана навело у саопштењу: „Ванредним контролама инспектора социјалне заштите утврђено је да постоје пропусти у заштити корисника који се односе на број и структуру запослених, као и на то да није ангажован лиценцирани социјални радник, без чега није могуће задржати лиценцу. Директору дома наложено је да у року од 30 дана испразни објекат од корисника”.

Марић је после тога иселио део станара али у Дому и даље бораве 23 штићеника, чија родбина нема примедаба на услове смештаја и однос особља. Неки од станара су ту на палијативној нези, неспособни да се брину о себи, и породице једноставно не желе да их преузму, сматрајући да ту имају потребну пажњу.

У току тромесечне суспензије, директор дома обавезан је да испуни услове које су му поставили инспектори социјалне заштите.