Нема економског суверенитета

Незахвално је оцењивати туђе потезе, посебно ако не трпиш њихове последице. Тако би се у најкраћем могло рећи за Грчку која је са европским и светским кредиторима испословала споразум не би ли по цену високих одрицања остала у зони евра и добила вишегодишњу кредитну подршку. Суверенитет у доба глобализације, информационих технологија и интеграција попут ЕУ, добија нова значења.

Да ли је Грчка, како неки кажу, суверенитет продала за нови зајам? Други, опет, сматрају да је Немачка поражена. Много је навијачких страсти уплетено у грчки случај и свако ту тражи потврду својих гледишта: о прејакој Немачкој, недовољно јакој Француској, одсутној Британији... о финансирању као савременом оружју.

Суверенитет је у савременој, глобалној економији добио потпуно нова обележја, у култури, екологији, политици... Да ли је и сама Америка суверена држава, јер њен дефицит у хиљадама милијарди кредитира цео свет, а нарочито Кина са 1.270 милијарди долара. Или је можда нешто друго у питању када је реч о малим земљама попут нас или Грчке?

Суверенитет државе огледа се у доношењу одговорних одлука у најбољем интересу већине грађана – у повећавању броја радних места, производње, извоза и животног стандарда. Суверена је и одлука да се зајмови утроше за лепши, лагоднији живот, али онда немојмо ићи на референдум када ти кредити дођу на наплату.

Србија зна да лоши кредити настају у добрим временима. Зато сада и плаћамо цех задуживања из 2009. Не идемо на референдум, јер поштујемо континуитет одлука оних који су тада били на власти, а данас су опозиција. И то је одраз суверенитета о коме се мора водити рачуна, изјавила је гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић поводом дужничке кризе Грчке, али и могућих последица по нас, положај наше земље и стабилности наших финансија. Разговор с гувернерком Табаковић „Политика” ће објавити у сутрашњем броју.

С. К.