Веома мало јунака

Када у Београду и по свету предајем студентима, војницима и политичарима о свом искуству у УН на Балкану, готово увек чујем једно те исто питање: „Ко је био одговоран за оно што се догодило у Сребреници?” Мој одговор је увек исти: „Војска босанских Срба и цивилна власт. Тачка.”

Неретко осетим да су људи који ме слушају разочарани. Желе да окривим Холанђане, УН, Французе, Британце. Укратко – било кога ког могу да идентификују и нагрде. Наравно, током последњих 20 година многи су изабрали да криве Србе као народ и тако наглавачке окренули основу међународне правде. Цела сврха Међународног кривичног трибунала за бившу Југославију била је потрага за појединцима којима је требало да се суди, уместо нацијама или народима.

То ме заобилазним путем води ка Холанђанима. Чудно је како је један протестантски народ оптерећен кривицом. Кривицом због колонијалне прошлости, немачке окупације, судбине холандских Јевреја, Сребренице и, нема сумње, ускоро и због савршено оправданих активности холандских борбених хеликоптера у Малију. Не смета ми то што Холанђани криве сами себе, иако то доприноси досади која тако често одликује политички дискурс у Холандији, али ми смета холандски посланик који је, како га је цитирао Б92, рекао да су УН одбиле холандски позив за помоћ из ваздуха у Сребреници. Поделићу са читаоцима мејлове које сам недавно разменио са пријатељем који је вероватно најбоље информисани објективни стручњак за догађаје повезане са масакром у Сребреници и који је био са мном у Унпрофору у то време. Питао сам га: „Сећам се да су Холанђани нама (Уједињеним нацијама) казали да не можемо да користимо помоћ из ваздуха у околини Сребренице. Одлично се сећам позива холандског министра одбране који је то забранио. Да ли умишљам?”

Одговорио ми је: „Џулијане, добро се сећаш, као и увек. Министар Ворхуве је тог 11. јула заиста звао са том поруком. Оно што тада нисмо знали, али што је изашло на видело после недавног отварања америчких поверљивих докумената, јесте да су готово шест недеља пре тога амерички званичници одлучили да ’паузирају’ коришћење ваздушних снага које су помагале операцијама УН. Сада, такође, знамо да су УН у јуну имале обавештајни извештај који је цитирао извор из српских безбедносних служби да босански Срби планирају да нападну Сребреницу ’за отприлике три недеље’. Такође знамо да ова информација није подељена са онима којих се тицала.”

Ово је прича са веома малим бројем јунака.

Џулијан Харстон

Аутор је британски каријерни дипломата и бивши помоћних генералног секретара УН