Veoma malo junaka

Kada u Beogradu i po svetu predajem studentima, vojnicima i političarima o svom iskustvu u UN na Balkanu, gotovo uvek čujem jedno te isto pitanje: „Ko je bio odgovoran za ono što se dogodilo u Srebrenici?” Moj odgovor je uvek isti: „Vojska bosanskih Srba i civilna vlast. Tačka.”

Neretko osetim da su ljudi koji me slušaju razočarani. Žele da okrivim Holanđane, UN, Francuze, Britance. Ukratko – bilo koga kog mogu da identifikuju i nagrde. Naravno, tokom poslednjih 20 godina mnogi su izabrali da krive Srbe kao narod i tako naglavačke okrenuli osnovu međunarodne pravde. Cela svrha Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju bila je potraga za pojedincima kojima je trebalo da se sudi, umesto nacijama ili narodima.

To me zaobilaznim putem vodi ka Holanđanima. Čudno je kako je jedan protestantski narod opterećen krivicom. Krivicom zbog kolonijalne prošlosti, nemačke okupacije, sudbine holandskih Jevreja, Srebrenice i, nema sumnje, uskoro i zbog savršeno opravdanih aktivnosti holandskih borbenih helikoptera u Maliju. Ne smeta mi to što Holanđani krive sami sebe, iako to doprinosi dosadi koja tako često odlikuje politički diskurs u Holandiji, ali mi smeta holandski poslanik koji je, kako ga je citirao B92, rekao da su UN odbile holandski poziv za pomoć iz vazduha u Srebrenici. Podeliću sa čitaocima mejlove koje sam nedavno razmenio sa prijateljem koji je verovatno najbolje informisani objektivni stručnjak za događaje povezane sa masakrom u Srebrenici i koji je bio sa mnom u Unproforu u to vreme. Pitao sam ga: „Sećam se da su Holanđani nama (Ujedinjenim nacijama) kazali da ne možemo da koristimo pomoć iz vazduha u okolini Srebrenice. Odlično se sećam poziva holandskog ministra odbrane koji je to zabranio. Da li umišljam?”

Odgovorio mi je: „Džulijane, dobro se sećaš, kao i uvek. Ministar Vorhuve je tog 11. jula zaista zvao sa tom porukom. Ono što tada nismo znali, ali što je izašlo na videlo posle nedavnog otvaranja američkih poverljivih dokumenata, jeste da su gotovo šest nedelja pre toga američki zvaničnici odlučili da ’pauziraju’ korišćenje vazdušnih snaga koje su pomagale operacijama UN. Sada, takođe, znamo da su UN u junu imale obaveštajni izveštaj koji je citirao izvor iz srpskih bezbednosnih službi da bosanski Srbi planiraju da napadnu Srebrenicu ’za otprilike tri nedelje’. Takođe znamo da ova informacija nije podeljena sa onima kojih se ticala.”

Ovo je priča sa veoma malim brojem junaka.

Džulijan Harston

Autor je britanski karijerni diplomata i bivši pomoćnih generalnog sekretara UN