Виртуелни грал

Сусретање дигиталне и физичке стварности поприма нове облике са сваком новом фазом технолошких иновација. С једне стране, увлачење стварног света у виртуелне стварности; с друге, прожимање представљања објективног света виртуелним објектима и реконструкцијама.

Погрешно би било посматрати ове процесе одвојеним, они представљају оквире дигиталне метафизике. Неизвесност статуса представа, колебљивост њихове егзистанције, прожимање наизглед одвојених стварности могло би поново покренути замрле схоластичке расправе око онтолошког статуса стварности.

„Свети грал” ове технолошке метафизике би могао да представља, управо, тај тренутак неодлучности између више стварности у којима дигитализовани човек упоредо постоји, тренутак колебања ума и чула, подједнако знања и веровања. Речником технологије – интерфејс, интерактивност, конвергенцијa.

Септембра прошле године на Конференцији дигиталних иновација (Siggraph '07), Лабораторија за виртулену стварност (Cultural VR Lab) Универзитета у Аделeјду (Аустралија) представио је програм назван VideoTrace, брзо, интерактивно креирање реалистичних тродиемнзионалних (3D) видео објеката (www.acvt.com.au, детаљније на адреси www.cvrlab.org). Програм подједнако преводи објекте са видео снимака у дигиталне моделе и омогућава инсертовање дигиталних модела у друге видео-секвенце и симулације.

Обезбеђујући пуну тактилну (условну, наравно) тродимензионалност, VideoTrace, заправо, моделира делове реалног света у виртуелне светове, претварајући их у потпуно дигитале моделе. Технологија ће садржати и моделе реконструкције органских облика, осветљења, перспективе и динамике објеката, као и моделе интерактивности унутар виртуелно-реалистичних структура. Ови генератори нео-реализма отварају оне врсте могућих примена које уобичајно називамо неограниченим. Очигледна је примена у филмовима и реклама, лако ју је наслутити у грађевинарству или медицини; у „Гугловим” мапама се сама намеће ,а флуиднији нивои употребе нам по правилу измичу.

Развој VideoTrace-а се креће у правцу великих брзина стварања модела, тренутног фидбека, комбиновања ручне и аутоматске реконструкције, уклањања видљивих „шавова” између тродимензионалних модела различитог порекла. На сајту се налази позив истраживача упућен комерцијалним партнерима, а у припреми је бета верзија програма.

На другој страни, експеримент Ерика Клопфера са МИТ-а под, називом Hi-Tech Who Done It, у којем су виртуелна стварност и дигиталне информације “увеличавале” физичку стварност помоћу апликација за мобилне уређаје путем којих су корисницима пристизале информације, дигитални објекти или су им пружене уобичајне он-лајн могућности комуникације и размене.

Оваква „увеличана” стварност пружа могућности да туристи или студенти интерактивно прате своје археолошке обиласке, односно предавања, на сваком локалитету примајући информације и виртуелне представе о њему, дигитализоване путоказе који посредују између светова. Она отвара неслућене примене, скривене испод пуке туристичко-технолошке атракције.

Мобилне дигиталне справе пружају богатије, непосредније, телесније искуство ноторне стварности од оне коју човек опажа само властитим чулима. Многострука примена у индустрији, грађевинарству или, пак, на будућим бојиштима сигурно ће поспешити истраживања и улагања у ове програме јер, на крају, то је једини сигуран пут технолошких иновација. Крупан новац, дакле.