Уторак, 30.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Краду са копна и са дна мора

Краду са копна и са дна мора
Рониоцио дносе „подводно благо” (Фотодокументација „Политике”)

Будва – У Црној Гори, посебно на њеном приморју, љубитељи старина истражују и копно и подморје. Раде то током жарких летњих месеци када је уз обалу неописива гужва, али и зими, када је предео уз море пуст па имају простора за „маневар”. Чине то како би се домогли вредних експоната. Похаре културно-историјског блага дешавају се у континуитету, а салдо украденог готово нико не прави.

Најугроженије је Црногорско приморје, које обилује сакралним, музејским и другим објектима у којима је похрањено огромно благо из бурне прошлости ових крајева. Највеће „интересовање” влада за музеје и цркве на сеоском подручју, односно за оне удаљеније од урбаних целина.

Још није расветљена једна од највећих пљачки до сада, у Музеју старог капетана у Баошићима. У камену кулу изнад магистралног пута у шумарку, који је скрива, лопови су упадали у више наврата. Покрадено је око 2000 експоната које је покојни Мирослав Штумбергер, поморски вук који је сам овде живео сакупљао током целог свог живота дугог малтене цео век. Махом су сви били везани за море, бродове и подморнице на којима је радни век провео скромни Словенац. Он је своје благо завештао херцегновској општини. Поред експоната који су сакупљени са морског дна, амфора и других скупих предмета, ту су се налазиле и ретке књиге. Није никада установљено ко је упадао у Музеј старог капетана и односио благо.

Лопови су упадали и у цркву Светог Еустахије у Доброти крај Котора. Са конструкције једне скеле спустили су се низ звоник висок 32 метра у упали у цркву. Скалпелом су изрезали вредне слике из рамова. Радило се о десет слика које представљају „крижни пут” – сцене Исусових мука, смрти и покопа, традиционалне иконографије у католичкој барокној уметности из 18. века, веома вредној. Ухваћени су неки малолетници због крађе, али то није спречило друге да наставе да краду.

Посебну пажњу лопова су нарочито привлачиле православне цркве и манастири у залеђу обале Црне Горе. У три периода готово је десетковано благо чувене иконописне школе Рафаиловић-Димитријевић из Боке Которске. Вредне иконе украдене махом из сеоских цркава продаване су широм Европе, на пијацама уметнина. Трговало се и деловима иконостаса, златним и сребрним крстовима, панагијама, путирима и другим црквеним мобилијаром. Највећи број крађа никада није разјашњен.

Мета крадљиваца је и археолошко благо југа Црне Горе. Из чувене будванске некрополе (грчки и римски период) која је откривена приликом ископавања темеља за хотел „Авала” нестало је античко злато. Прстење и огрлице, изузетне вредности красе данас приватне колекције широм бивше Југославије, а има их и у иностранству. Пре неку годину лопови су однели вредне амфоре са слабо заштићених римских мозаика у Рисну. И оне су вероватно продате на светским пијацама по цени од 2.000 до 5.000 евра.

Прави хаос влада у подморју јужног Јадрана, где рониоци пирати већ деценијама пустоше морско дно. Њихов циљ су амфоре са грчких и римских бродова. Черупали су дакако и друге експонате са потонулих бродова. У најновије време самозвани рониоци, који се „штите” легитимацијама спортских удружења, нападају и археолошке локалитете у подморју који нису стручно обрађени, односећи предмете којима је место у поморским музејима.

Нажалост за сада се крађе само констатују. С друге стране, надлежни не чине много да се заштите сакрални објекти, галерије, археолошки локалитети, али и само морско дно. Нема довољно чувара, видео надзора и других врста обезбеђења. А свима је јасно да ће Црна Гора бити много сиромашнија пред културним светом него што јесте.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.