ММФ: без отписа дуга Грчкој ми се повлачимо

Европљанима радикални отпис грчког дуга у овом тренутку не пада на памет, а без те ставке Међународни монетарни фонд (ММФ) сматра трећи пакет помоћи Атини „категорички неодрживим” и привремено се повлачи из заједничког кредитног аранжмана, поручила је јуче Кристин Лагард, извршни директор ММФ-а у ексклузивном интервју француској радио-станици Европа 1.

Тврдокорни отпор дела Европе (пре свих Немачке, Финске и Холандије) да Грчкој отпише део дуга (преко 320 милијарди евра), према мишљењу Лагардове, доводи у питање и даљи опстанак еврозоне у данашњем облику.

„Споразум о преговорима за трогодишњи програм помоћи Грчкој у висини од 86 милијарди евра неће бити довољан да одржи зону евра заједно уколико кредитори те земље истовремено не смање бреме њеног дуга ради подстицаја раста привреде”, оценила је Кристин Лагард.

Пошто су Европљани остали глуви на вишеструка упозорења ММФ-а овог месеца да ће грчки дуг на плећима обамрле привреде само расти у догледној будућности, ММФ је у четвртак објавио да неће учествовати у првој транши исплате најновијег кредита средином августа. Истовремено, ММФ је најавио да његово даље учешће у „грчком програму” зависи од успешног закључења ревизије првог програма помоћи ове јесени и од званичних потврда о одрживости дуга Атине.

„Није ово каприц ММФ-а, ми се не мешамо. На Грчкој је и Европи да се договоре о прихватљивој варијанти реструктуирања, репрофилисања или како год већ звали олакшавање дужничке кризе у тој земљи”, поручила је Лагардова.

У преводу, политички нејединствена и економски посустала Европа овог лета, први пут од избијања грчке дужничке кризе 2009, креће у преговоре са Атином без до јуче кључног партнера – Међународног монетарног фонда.

„Привремено” повлачење ММФ-а није нешто што је очекивао европски естаблишмент. Јерун Дејселблум, председник Еврогрупе и холандски министар финансија, јуче је на ванредној седници парламента у Хагу поручио посланицима да „постоји широки споразум о учешћу ММФ-а у програму за Грчку”.

Петер Алтмајер, шеф кабинета канцеларке Ангеле Меркел, на другом каналу немачке државне телевизије ЦДФ поручио је да „ММФ мора остати актер у пакету за Грчку”.

Како ће Европа приволети ММФ да настави са суфинансирањем кредита Атини ако се зна да се ЕУ није званично ни изјаснила о прецизном програму који је ове седмице „Бретон Вудс” понудио за продужење рокова отплате зајмова, снижење каматних стопа и радикални отпис потраживања? Ако се није изјаснила о сугестијама ММФ-а, са које своје платформе ће Европа кренути у преговоре са Атином? То за сада није извесно.

Кристин Лагард у међувремену процењује да ће преговори Европе и Грчке трајати „најмање четири седмице” и да уопште неће бити нежни.

„Споразум Европе и Грчке прошлог викенда није уопште крај процеса. То је пре почетак неизвесне авантуре”, истакла је Лагардова у интервју за Европу 1.

Неколико фактора предстојеће авантуре већ су познати. Грчкој у следећа два месеца стиже на наплату 12 милијарди евра, уз редовно намиривање плата у јавном сектору и пензија. Одакле ће Грчка исцедити тај новац?

У међувремену, поједине чланице ЕУ већ су најавиле да неће придодати ни пару новом пакету помоћи Грчкој пошто су већ приложиле новац Европском фонду за финансијску стабилност. Француски, фински и немачки парламент већ су изгласали почетак преговора о трећем пакету Грчкој, а парламенти Аустрије, Естоније, Летоније и Шпаније тек ће дати свој глас. Како ће и где Европа надаље водити преговоре са Атином, у овом тренутку ММФ не интересује.

„Стручњаци ММФ-а већ шест месеци немају контакт са грчким преговарачим тимовима. Немам никаквих информација, посебно не о стању финансијског сектора”, наглашава Лагардова.

Пет година уплетен у грчку дужничку кризу – далеко више него што је значајан део управног одбора ММФ-а сматрао оправданим– „Бретон Вудс” од сада негује пажљиву дистанцу према најтежој кризи еврозоне од њеног настанка.

„Економске реформе, буџет на здравим ногама, темељно реструктуирање дуга – све су то услови за учешће ММФ-а у било ком даљем спасавању Грчке”, наводи Кристин Лагард.

Грчка дужничка криза, овог лета барем, постаје „само” проблем еврозоне – у данашњем облику.