MMF: bez otpisa duga Grčkoj mi se povlačimo

Evropljanima radikalni otpis grčkog duga u ovom trenutku ne pada na pamet, a bez te stavke Međunarodni monetarni fond (MMF) smatra treći paket pomoći Atini „kategorički neodrživim” i privremeno se povlači iz zajedničkog kreditnog aranžmana, poručila je juče Kristin Lagard, izvršni direktor MMF-a u ekskluzivnom intervju francuskoj radio-stanici Evropa 1.

Tvrdokorni otpor dela Evrope (pre svih Nemačke, Finske i Holandije) da Grčkoj otpiše deo duga (preko 320 milijardi evra), prema mišljenju Lagardove, dovodi u pitanje i dalji opstanak evrozone u današnjem obliku.

„Sporazum o pregovorima za trogodišnji program pomoći Grčkoj u visini od 86 milijardi evra neće biti dovoljan da održi zonu evra zajedno ukoliko kreditori te zemlje istovremeno ne smanje breme njenog duga radi podsticaja rasta privrede”, ocenila je Kristin Lagard.

Pošto su Evropljani ostali gluvi na višestruka upozorenja MMF-a ovog meseca da će grčki dug na plećima obamrle privrede samo rasti u doglednoj budućnosti, MMF je u četvrtak objavio da neće učestvovati u prvoj tranši isplate najnovijeg kredita sredinom avgusta. Istovremeno, MMF je najavio da njegovo dalje učešće u „grčkom programu” zavisi od uspešnog zaključenja revizije prvog programa pomoći ove jeseni i od zvaničnih potvrda o održivosti duga Atine.

„Nije ovo kapric MMF-a, mi se ne mešamo. Na Grčkoj je i Evropi da se dogovore o prihvatljivoj varijanti restruktuiranja, reprofilisanja ili kako god već zvali olakšavanje dužničke krize u toj zemlji”, poručila je Lagardova.

U prevodu, politički nejedinstvena i ekonomski posustala Evropa ovog leta, prvi put od izbijanja grčke dužničke krize 2009, kreće u pregovore sa Atinom bez do juče ključnog partnera – Međunarodnog monetarnog fonda.

„Privremeno” povlačenje MMF-a nije nešto što je očekivao evropski establišment. Jerun Dejselblum, predsednik Evrogrupe i holandski ministar finansija, juče je na vanrednoj sednici parlamenta u Hagu poručio poslanicima da „postoji široki sporazum o učešću MMF-a u programu za Grčku”.

Peter Altmajer, šef kabineta kancelarke Angele Merkel, na drugom kanalu nemačke državne televizije CDF poručio je da „MMF mora ostati akter u paketu za Grčku”.

Kako će Evropa privoleti MMF da nastavi sa sufinansiranjem kredita Atini ako se zna da se EU nije zvanično ni izjasnila o preciznom programu koji je ove sedmice „Breton Vuds” ponudio za produženje rokova otplate zajmova, sniženje kamatnih stopa i radikalni otpis potraživanja? Ako se nije izjasnila o sugestijama MMF-a, sa koje svoje platforme će Evropa krenuti u pregovore sa Atinom? To za sada nije izvesno.

Kristin Lagard u međuvremenu procenjuje da će pregovori Evrope i Grčke trajati „najmanje četiri sedmice” i da uopšte neće biti nežni.

„Sporazum Evrope i Grčke prošlog vikenda nije uopšte kraj procesa. To je pre početak neizvesne avanture”, istakla je Lagardova u intervju za Evropu 1.

Nekoliko faktora predstojeće avanture već su poznati. Grčkoj u sledeća dva meseca stiže na naplatu 12 milijardi evra, uz redovno namirivanje plata u javnom sektoru i penzija. Odakle će Grčka iscediti taj novac?

U međuvremenu, pojedine članice EU već su najavile da neće pridodati ni paru novom paketu pomoći Grčkoj pošto su već priložile novac Evropskom fondu za finansijsku stabilnost. Francuski, finski i nemački parlament već su izglasali početak pregovora o trećem paketu Grčkoj, a parlamenti Austrije, Estonije, Letonije i Španije tek će dati svoj glas. Kako će i gde Evropa nadalje voditi pregovore sa Atinom, u ovom trenutku MMF ne interesuje.

„Stručnjaci MMF-a već šest meseci nemaju kontakt sa grčkim pregovaračim timovima. Nemam nikakvih informacija, posebno ne o stanju finansijskog sektora”, naglašava Lagardova.

Pet godina upleten u grčku dužničku krizu – daleko više nego što je značajan deo upravnog odbora MMF-a smatrao opravdanim– „Breton Vuds” od sada neguje pažljivu distancu prema najtežoj krizi evrozone od njenog nastanka.

„Ekonomske reforme, budžet na zdravim nogama, temeljno restruktuiranje duga – sve su to uslovi za učešće MMF-a u bilo kom daljem spasavanju Grčke”, navodi Kristin Lagard.

Grčka dužnička kriza, ovog leta barem, postaje „samo” problem evrozone – u današnjem obliku.