Музеј пива отворен у Сарајеву

Сарајево – Можда није очекивано да у већински муслиманској земљи прво индустријско постројење производи алкохолно пиће, али баш то је био случај са Босном и Херцеговином. Оснивањем Сарајевске пиваре 1864. године почела је прва индустријска производња у БиХ, која је у то време још увек била део Османлијског царства. Фабрику је основао бечки индустријалац Хајнрих Леви, а шира јавност од овог месеца кроз музејску поставку пиваре може да се упозна са тим делом историјског и културног наслеђа Сарајева.

Идеја о отварању музеја, јединог тог типа у БиХ, постојала је још пре сукоба из деведесетих година прошлог века, па су чак били прикупљени и поједини експонати који су у рату уништени. Од онога што је остало, изложене су етикете, новински огласи у којима је рекламирано пиво, деонице, промотивни календари попут оног из 1924. године са означеним католичким и православним празницима, бурад из којих је точено, бројне награде и признања, серија боца у којој недостаје специјално издање посвећено Зимским олимпијским играма одржаним у Сарајеву 1984. године.

Идеја о отварању музеја постојала је још пре сукоба из деведесетих 

Пиво је најпре точено из буради, а прве флаше запремине 0,5 и 0,75 литара почеле су да се користе од 1880. године. Увожене су из Чешке и на њима није било никакве етикете већ само грб пиваре. Први златни период фабрика старија од „Кока-Коле” имала је за време Аустроугарске у којој је 1907. године постала највећа пивара. Између два светска рата ово пиво било је званично дворско пиће на двору Карађорђевића. Колико су се (не)прилике у којима се земља налазила одражавале и на пословање, сведочи буре из 1943. године са знаком усташке Независне државе Хрватске. Највише се, наравно, производило у време социјалистичке Југославије. Изложене етикете сведоче о извозу на италијанско тржиште. Уочи распада СФРЈ, Сарајевска пивара била је по обиму производње међу четири највеће у тадашњој држави.

Изложене су етикете, новински огласи у којима је рекламирано пиво

Упркос ратовима, променама држава и владара, фабрика никада није престајала да ради. Захваљујући томе што има сопствени извор воде (са планине Требевић), за време опсаде Сарајева од 1992. до 1995. године, била је једини извор снабдевања пијаћом водом за оне који су то време провели у граду. Производња је тада била у другом плану, па су капацитети били упослени са свега три одсто.

Зграда пиваре, архитектонска мешавина оријенталног и европског стила, простире се на 1.700 квадратних метара и заштићена је као споменик културе. Данас из њених погона, осим пива, излазе и флаширана вода и безалкохолна освежавајућа пића.

А. Маринковић