Ћуфте завадиле Скандинавце

Шведска ћуфте најпопуларније су јело у ресторанима „Икеиних” продавница широм света, а ускоро ће бити и код нас. Она су, међутим, постала камен раздора међу Скандинавцима. Није то била балканска свађа па да севају ножеви и „пуце”. Али је препирка оштра и нико није задовољан исходом. Ни Швеђани, ни Норвежани, ни потрошачи. Тe ћуфте од меса са кромпир-пиреом и богатим сосом, засметалe су норвешким здравственим стручњацима, јер уз овај оброк не служи се никакво друго поврће. Норвешка је тражила да Шведска убаци у тањир са ћуфте неки зелениш ради здравља. Шведска је пристала, али за већу цену. Норвежани су одговорили да здравље не треба да се наплаћује и да Швеђани треба да наплате онима који хоће да обогате тањир са више меса. Швеђани су се позвали на глобализам. У свим продавницама на свету продајемо исте ћуфте и исти кромпир. Нико се не буни сем Норвежана. Препирка се усијала. Сада Норвежани који иду у „Икеу” не могу да бирају: ако хоће ћуфте, добиће их са зеленишом, а ти витамини се плаћају, па зато овај обогаћени оброк одсад кошта за један евро више. Прорадили су блогови, друштвене мреже, пи-ари, лобији… Преовлађујући блогерски закључак је да се Норвежани и Швеђани не воле. Или да Норвежани чак мрзе Швеђане зато што се ови други праве важни и ниподаштавају ове прве, као неке провинцијалне рођаке.

Уједињено Краљевство Шведске и Норвешке распало се 1905. када су Норвежани на референдуму одлучили да се одвоје. Било је тензија, људи су страховали од рата, али брзо је Шведска признала независну Норвешку и исте године успостављени су дипломатски односи. Историчари кажу да су велике силе кумовале и овом раздвајању. Да је Велика Британија хтела да умањи немачки утицај и моћ над атлантским лукама. Норвешка је потпала под британску сферу утицаја, Шведска под Немачку... има ли ту сличности са Балканом. Има донекле. Лоптице од млевеног меса једу се и на Балкану, али ми имамо и нешто много боље – дугуљасто. А уз ћевапчиће, зна се, иде само лук, и не бисмо пристали да овај роштиљ зазеленимо боранијом, макар нас гађали из ваздуха.

Геноцид Медитерана – Уједињене нације опомињу да је у току тихи геноцид, али нико то није узео к срцу. Протерује се и ишчезава медитеранска кухиња која је пре две године уврштена у листу нематеријалних добара светске баштине под заштитом Унеска. У посебном документу, Агенција за храну и пољопривреду УН (ФАО) упозорава да медитерански модел исхране изумире пред најездом западних укалупљених оброка брзе хране. У току је глобализација културе обедовања. Она по глобалном рецепту мора бити јако брза и са што више масти и шећера. Такозвани медитерански тањири сада пливају у холестеролу. Широм Медитерана повећан је број гојазних људи, локално становништво почело је масовно да пати од хроничних болести срца, високог притиска, закрчења крвних судова, упозорава ФАО.

Истовремено резултати студија финансираних из буџета Уједињених нација указују да састојци у девичанском хладно цеђеном маслиновом уљу успоравају старење, штите од неких распрострањених врста канцера, спречавају тешка обољења срца, доприносе општем здравственом стању, лече кожу... Проблем у Италији јесте то што су велике мултинационалне компаније купиле етикету, а све остало се увози – хлорофил из Аргентине, како би уље имало зеленију боју, маслине из неке треће земље, додатна биљна уља из Азије, само је амбалажа италијанска.

Готово половина најквалитетнијег хладно цеђеног уља потиче из пете италијанске чизме, из региона Пуље. Ту на југу хиљадугодишња стабла маслина штити сателит. Захваљујући летелицама маслине више неће моћи да се из корена ископавају и преносе у баште богатих северњака ради декорације, што је доскоро била уобичајена пракса.

Дуг југу – Нико никад не рачуна колико север дугује југу, каже ми филозоф и писац са југа Италије Франко Арминио. Он је заступник идеје да се хумано живљење може спасти само ако се живот  врати у унутрашњост југа, ван великих корпорација, мегаполиса, туристичких центара. Више северу недостаје југ, него обрнуто, додаје. И признаје да су јужњаци одувек наклоњени утопијама.

Али на сличну идеју дошла је Улрике Герот, директорка берлинске Европске лабораторије демократије. У великом тексту „Република Европа” она се залаже да се Европа претвори у једну републику са мноштвом региона јер је овакав систем „тржишта без државе” „европске монете без демократије” неодржив. Такође верује да то није неостварива утопија и цитира Алберта Ајнштајна у тексту објављеном у „Еврозину”. „Свака добра идеја на почетку изгледа као потпуно илузорна.”

Вратимо се лековитом маслиновом уљу које ће бити све скупље и све ређе ако се настави са оваквим диктатом. Пола милиона грчких произвођача и власника древних маслињака страхује да ће им банке заробити добит уколико трансакције не буде ишле из руке у руку, у кешу. Италијанске породичне фабрике жале се на конкуренцију мегакорпорација и њихову склоност да на велико продају „рог за свећу”.

Ко ће и шта ће да нас лечи ако Уједињене нације нису у стању да заштите ни ту златну капљицу.

Ћуфте у „Икеи”, са боранијом или без ње.