Конкуренти само приватници
Државни факултети ће убудуће својим конкурентима сматрати само приватне високошколске установе, што значи да ће професорима бити скинута забрана да предају и на другом државном универзитету.
Како је, наиме, предложено на седници Сената Универзитета, листе конкурентских високошколских установа, које су крајем прошле године сачинили факултети Београдског универзитета, биће драстично скраћене. Став већине чланова Сената Универзитета је да на листи не треба да се налазе државни универзитети, као ни високе струковне школе, које су поједини факултети наводили у првобитним списковима.
– Све високошколске установе чији је оснивач држава не треба да буду конкуренти једни другима, већ морају да сарађују. То не значи да неће бити сарадње са приватним факултетима. Свака добра школа треба да успоставља научну сарадњу са другим добрим школама, јер то доноси корист обема установама – изјавио је за „Политику” Бранко Ковачевић, ректор Београдског универзитета.
Циљ састављања листа конкурената је да се успостави мрежа универзитетских установа, као и да се добију тачни подаци о томе на којим факултетима поједини професори предају и како су распоредили своје радне обавезе. Ковачевић каже да очекује да нове листе, које ће бити драстично смањене, стигну у Ректорат до краја овог месеца, после чега ће оне бити усвојене на седници Сената.
Означавање одређене високошколске установе као конкурента значи да допунско радно ангажовање наставника у таквој установи представља сукоб с интересима Универзитета, наводи се у Закону о високом образовању. Због тога је професору који жели да предаје у конкурентској високообразовној установи потребно одобрење матичног факултета и Сената Универзитета. За разлику од тог случаја, за високообразовне установе које нису на листи конкуренције, професору треба само одобрење матичног факултета и научно-наставног већа. Такође, на другом факултету он може да држи највише један курс у току једног семестра.
– Строго контролишемо наше професоре и већина не предаје на другим факултетима. Наши предавачи држе часове на Војној академији на Бањици по уговору, а неколико њих, такође уз наше одобрење, чланови су комисије за одбрану магистарских и докторских радова на другим факултетима – каже Милорад Милованчевић, продекан за наставу на Машинском факултету.
Славиша Станковић, продекан за наставу Биолошког факултета, истиче да се на њиховој листи конкурентских установа налазе углавном приватни факултети на којима се изучава екологија, али да је таквих студијских програма на приватним високошколским установама мало.
На листи конкурентских установа које је су саставили надлежни из 18 факултета Универзитета у Београду, њих седам је као конкурента означило приватни универзитет Мегатренд.
– Ни на једном од наших 16 факултета нема хонорарних професора са других државних или приватних високообразовних установа. У настави ради укупно 360 људи, од којих су неки одавно прешли са других факултета и почели да раде код нас, а остали су углавном наши бивши студенти, који су, у међувремену, магистрирали или докторирали. Таквих предавача је око 60 одсто – рекао је за наш лист Мића Јовановић, ректор Мегатренд универзитета.
Он додаје да ниједан његов професор није тражио дозволу да предаје на другом факултету.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


